Dom zdravlja Novi Sad obeležava pet decenija rada

Na teritoriji Novog Sada neki oblici primarne zaštite postoje još od 1720, kada je registrovan prvi ordinirajući lekar opšte prakse, ali pod tim imenom i u tom obliku Dom zdravlja deluje od 1967. godine, izrastavši u najveću ustanovu primarne zdravstvene zaštite u regionu.

"Svih ovih 50 godina Dom zdravlja „Novi Sad” ide u korak s vremenom, usvaja nove metode, nove tehnologije, nove principe lečenja", kaže za „Dnevnik” direktor Doma zdravlja „Novi Sad” primarijus dr Veselin Bojat. On dodaje da u tom kontekstu i Novembarsku povelju Grada Novog Sada doživljavamo kao priznanje svima koji su, radeći u našoj ustanovi, brinuli o zdravlju sugrađana, a bilo ih je ukupno više od 10.000.

Novembarska povelja je, po njegovim rečima, priznanje i samom osnivaču za sve ono što je uložio u Dom zdravlja u poslednje pola veka...

"U poslednjih nekoliko godina napravljeni su ogromni tehnološki pomaci", kaže Bojat. i dodaje da zahvaljujući Gradu Novom Sadu, s Milošem Vučevićem na čelu, i Gradskoj upravi za zdravstvo, u relativno kratkom vremenu kupljen je veliki broj najsavremenijih aparata.

"Ilustracije radi, samo poslednju godinu obnovljena je kompletna ultrazvučna dijagnostika na kardiologiji, radiologiji, ginekologiji... a sada ćemo dobiti i aparat za pedijatriju i počeće da se radi ultrazvučni pregled glave kod prevremeno rođene dece", kaže Bojat.

Bojat navodi da je obnovljena kompletna rendgen-dijagnostika, kao i da su kupljeni novi defibrilatori, EKG aparati, a nabavljena je i najsavremenija digitalna ORL stanica za pregled pacijenata

"O tome da se uslovi rada u svakom pogledu značajno popravljaju svedoči i činjenica da se samo u toku ove godine sedam lekara iz privatne prakse vratilo u Dom zdravlja. Stručnost našeg kadra je nesporna, a tvrdim da smo danas kvalitetnije opremljeni od velikog broja privatnih ordinacija", kaže dr Bojat.   Dom zdravlja, zahvaljujući Upravi za kapitalna ulaganja APV, dobio je novac za vrhunski keratoreflektometar, koji omogućava brzo i veoma precizno očitavanje vidne oštrine.

"Iz svojih izvora smo angažovali smo dvoje optometrista, odnosno inženjera očne optike, koji su diplomirali na Katedri za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Oni rade na tom keratoreflektometru i preuzimaju pacijente kojima treba odrediti ili promeniti dioptriju, ili ih savetovati koju vrstu kontaktnih sočiva da koriste... Naši optometristi ne samo da su tako više od 30 odsto smanjili gužve kod oftalmologa nego su i samim oftalmolozima omogućili da se više posvete pacijentima koji imaju ozbiljne očne probleme... Pri tome, nije zgoreg istaći da nijedna ustanova primarne zdravstvene zaštite u regionu nema optometristu", ističe naš sagovornik.

Govoreći o listama čekanja za pojedine specijalističke preglede, direktor Doma zdravlja „Novi Sad” navodi da su one značajno smanjene upravo zahvaljujući opremanju najsavremenijim dijagnostičkim aparatima.

"Permanentno radimo i na daljem podizanju kvaliteta naših usluga. Zahvaljujući razumevanju Grada, pred nama je tako kompletno renoviranje objekta na Limanu. To je investicija vredna više stotina miliona dinara. Privodi se kraju izrada projekata, a uporedo smo krenuli i u pripremu dokumentacije za rekonstrukciju Doma zdravlja na Novom naselju, u koji praktično nije ulagano još od njegovog otvaranja. U planu je i rekonstrukcija objekata u Kaću i Kovilju, a u međuvremenu smo potpuno renovirali objekte pedijatrije u Begeču i Ulici Vase Stajića, a dosta je urađeno i na zgradi u Zmaj Ognjena Vuka, od povećanja energetske efikasnosti do opremanja senzorne sobe, u kojoj se, u okviru savetovališta, radi s decom s posebnim potrebama", kaže Bojat.

U svetlu pojačane brige za najmlađe, najavljuje se i inicijativa da se u život vrate sistematski pregledi dece po školama.

"U saradnji s Upravom za školski sport pokrenuli smo akciju da bar deca koja se bave nekim sportom organizovano dolaze kod nas u Službu sportske medicine gde bi ih besplatno pregledali specijalisti sportske medicine jer to je usluga koju Fond priznaje. Naš plan je da na taj način pregledamo 23.000 devojčica i dečaka uzrasta od 7 do 14 godina. Ali ne odustajemo ni od insistiranja na vraćanju redovnih sistematskih pregleda svih školaraca jer su zdrava deca naš primarni interes", ističe Bojat.

Osvrnuvši se na masovnu zarazu boginjama na Kosovu, gde je bilo i smrtnih ishoda, dr Veselin Bojat kaže da mnogi, nažalost, i dalje nisu svesni svih posledica kampanje usmerene protiv vakcinacije dece.

"Moja su deca vakcinisana. I opet bih to uradio bez ikakve dileme. Ne mogu da razumem roditelje koji su kao mali dobili sve vakcine i zahvaljujući, između ostalog, i tim vakcinama, imaju potomstvo, kojem sada uskraćuju vakcinaciju. Koju odgovornost oni prihvataju, šta će s tom decom biti sutra, ne daj bože? Pa mi danas imamo pojavu nekih bolesti koje smo zaboravili, a sada ne da se ponovo javljaju, nego smo na pragu epidemije. Država je ta koja donosi zakone i propise, ali očigledno treba intenzivirati i rad na edukaciji, na ponovnom približavanju značaja vakcinacije građanima",kaže dr Bojat.

Dom zdravlja „Novi Sad” je naročito ponosan na programe prevencije i skrininga masovnih nezaraznih bolesti.

"U toku prošle godine, pod okriljem naše ustanove mamografski je, recimo, pregledano oko 6.500 žena, što je pet puta više od proseka u ostalim domovima zdravlja u Republici, a od ukupnog broja žena kod kojih je obavljen skrining raka grlića materice na teritoriji Srbije – trećina je pregledana u Domu zdravlja „Novi Sad“. I na tim programima ćemo istrajavati jer se sav novac i sav uloženi trud isplate istog trenutka kada bolest otkrijemo u ranoj fazi i tako nekome značajno povećamo šanse za ozdravljenje", ističe prim. dr Veselin Bojat. 

Briga o najstarijima

Intencija Doma zdravlja „Novi Sad” je i da se još veća pažnja posveti sugrađanima u trećem životnom dobu.

"Naši lekari na terenu godišnje pregledaju gotovo 50.000 pacijenata, među kojima je mnogo upravo najstarijih, a medicinske sestre i tehničari iz Službe kućnog lečenja intervenišu skoro 200.000 puta. Međutim, u Beogradu, recimo, postoji Zavod za gerijatriju. I naša je želja da se i u okviru Doma zdravlja ustanovi posebna služba koja će imati odgovarajuće specijaliste i kompletnu prateću infrastrukturu da bi naši najstariji sugrađani dobili kvalitetniju i bržu uslugu", najavljuje dr Bojat.

M. Stajić

Muzej medicine i Edukativni centar

"Novi Sad bi naredne godine trebao da dobije muzej medicinske istorije grada", rekao je član Gradskog veća za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat na Simpozijumu „U korak s vremenom” koji je održan juče povodom obeležavanja pola veka rada Doma zdravlja „Novi Sad”.

Delegacije lekara koje budu dolazile u naš grad moći će da vide kako se i šta nekada radilo.

Jučerašnji simpozijum bio je prilika da se na jednom mestu okupe eminentni lekari iz različitih domova zdravlja i diskutuju o raznim medicinskim temama o kojima treba voditi računa da bi se poboljšao rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Direktor Doma zdravlja „Novi Sad” prim. dr Veselin Bojat je rekao da je povodom jubileja napravljena i monografija „Naših prvih 50 godina”, čime se trude da sačuvaju od zaborava sve ono što je bilo važno i čime se ponose.

Kroz objekte Doma zdravlja „Novi Sad” dnevno prođe između 9.000 i 10.000 pacijenata. Nivo zdravstvene zaštite, a posebno urgentnih slučajeva, biće povećan, čemu će doprineti nova zgrada Hitne pomoći, čije se otvaranje, po rečima prof. dr Horvata, očekuje 8. marta naredne godine. Takođe, naši sagovornici su najavili da bi se izmeštanjem prostorija Hitne pomoći iz Vršačke ulice mogao otvoriti prostor za osnivanje Edukativnog centra Doma zdravlja.

V. Bijelić