Svilara postaje jezgro stvaralaštva
Četvrta kulturna stanica koju će Novi Sad dobiti pred 2021. godinu u kojoj će nositi titulu Evropske prestonice kulture (EPK), biće u prostoru prve novosadske fabrike, „Svilare“, podignute 1770. godine na uglu Kosovske i Ulice Pavla Stamatovića, najavio je direktor Fondacije „Novi Sad 2021“ Nemanja Milenković na proslavi tri veka Almaškog kraja.
Tako je, pored tri kulturne stanice iz aplikacije za EPK koje će biti na Novom naselju, Klisi i u Sremskim Karlovcima, određena lokacija i za četvrtu. Na taj način, napominju iz Fondacije, uz rekonstrukciju prostora nekadašnje fabrike „Petar Drapšin“, privode se nameni kulture dva najstarija spomenika industrijskog nasleđa u Novom Sadu.
„Svilara“ u Novom Sadu bila je prvi industrijski objekat, podignut davne 1770. godine, i predstavlja početak razvoja industrije u našem gradu.
Dogradnjom 1884. postala je prvo industrijsko postrojenje u Novom Sadu, a po nekim podacima, bila je, u to vreme i najveća svilara u celoj Ugarskoj. Gotovo sve do kraja 19. veka predstavljala je glavnu uzdanicu novosadske industrije. Zgrade nekadašnje „Svilare“ više nema, a nalazila se malo dalje od mesta gde Ulica episkopa Visariona izlazi na Beogradski kej. Ipak, snažna tradicija svilarstva u Almaškom kraju zadržala se sve do polovine sedamdesetih godina 20. veka.
Pedesetih i šezdesetih ona je još uvek radila punom parom, a kako je jednom izjavio profesor Slobodan Carić, njene kapije bile su i mesto „neočekivanih susreta tadašnjeg društvenog života“.
Na mestu stare „Svilare” danas su depoi i radionice Srpskog narodnog pozorišta i ogranak Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, što sve zajedno s budućom kulturnom stanicom, smatraju u Fondaciji, predstavlja ogroman potencijal. Tako je i Milenković, najavljujući rekonstrukciju četvrte Kulturne stanice, istakao da revitalizacijom novog kulturnog kvarta na Podbari, Evropska prestonica kulture stvara još jedno kulturno gradsko jezgro.
Kulturna stanica Almaški kraj biće na lokaciji nekadašnje „Svilare”, u Kosovskoj ulici 33, u njenom severozapadnom delu, na uglu ulica Đorđa Rajkovića i Pavla Stamatovića. Kako kažu u Fondaciji, projekat za kulturnu stanicu predviđa obnovu objekata sprovedenu u skladu s važećom planskom dokumentacijom, po parametrima koje je definisao status prethodne zaštite prostorne kulturno-istorijske celine Almaški kraj. Cilj je da se obezbedi maksimalno korišćenje prostornih kapaciteta u skladu s industrijskim karakterom objekta.
Prethodno je Fondacija sprovela mapiranja i ispitivanja javnog mnjenja, koja su pokazala veliko interesovanje građana za obnavljanje objekta stare „Svilare“, kao i visok stepen svesti o ulaganju u infrastrukturne projekte u kulturi. Kao dodatni argument, navodi se i podatak da ka toj lokaciji gravitira i najveći broj Novosađana jer su MZ Dunav i MZ Podbara jedne od najnaseljenijih u Novom Sadu.
Kulturne stanice će imati takozvanu zonsku nadležnost, i biće namenski locirane u Novom Sadu, ali i u Sremskim Karlovcima. U njima će moći da se organizuju različiti kulturni, umetnički, obrazovni i drugi programi. Sadržaj kulturnih stanica, pa tako i „Svilare”, kako se navodi, uređivaće tim Fondacije, uz očekivanu pomoć organizacija i pojedinaca koji su spremni i zainteresovani da uzmu aktivno učešće. Dakle, organizacije i pojedinci će biti glavni akteri u podizanju kapaciteta kulturnih stanica, poručuju iz Fondacije „Novi Sad 2021”.
S. Krstić