Jugoalat mesecima u mraku, vlasnik nudi svetlo

Toga datuma treba da se održi i Skupština poverilaca u Privrednom sudu u Sutjeskoj ulici 3, u prizemlju. Istovremeno sud je zakazao i ispitno ročište za 30. januar 2018.

Teško je od  2010. godine, kada je podnet prvi zahtev za stečaj, do sada izbrojati koliko je puta bilo predlagano da se u Fabriku reznog alata i specijalnog alata AD „Jugoalat” uvede stečaj jer je u svakom pokušaju prednost davana Unapred pripremljenom planu reorganizacije, koji ni se sada, a ni u ranijim pokušajima, tvrde poverioci, nije sprovodio.

Sada su, i to drugi put, na spisku poverilaca na osnovu čijih se predloga pokreće stečaj stečajni upravnici koji traža plate za vođenje ranijih stečajeva, odnosno praćenje programa reorganizacije, pa tek onda  slede radnici oštećeni zbog dugovanja za neisplaćene plate, o čemu imaju pravosnažne sudske presude u njihovu korist. Stečajna upravnica Jadranka Gulan traži više od 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a Ninoslav Šimić oko 2,1 milion dinara.

Posle prvog pokušaja da se u novosadsku Fabriku reznog i specijalnog alata uvede stečaj bio je proglašen bankrot i zakazana prodaja imovine fabrike (april 2012), ali je tadašnji Ustavni sud Srbije u martu iste godine, na osnovu žalbe vlasnika „Jugoalata” Spasoja Jakovljevića, poništio odluke Privrednog suda u Novom Sadu i Privrednog apelacionog suda u Beogradu, s obrazloženjem da Jakovljević nije imao pravo na pravično suđenje.

Jakovljević opet nudi Unapred pripremljeni plan reorganizacije, osporava dugovanja, smatrajući da su naduvana, i tvrdi da postoje biznismeni koji merače imovinu fabrike, koja je tada bila procenjena na 4,3 miliona evra. U to vreme, a takođe i , ponovio je za „Dnevnik” da imovina vredi znatno više – 18 miliona evra – s obzirom na to što je u posedu fabrike 25.000 kvadrta zemljišta i 18.000 kvadrata pod halama, zatim što ima mašine i zalihe robe.

Šta je konkretno u vezi s proizvodnjom napisano u novom planu reorganizacije Jakovljević  nije spominjao, ali je u prošlom planu govorio o proizvodnji delove za poljoprivrede mašine i izvozu za Rusiju, Bugarsku, Belorusiju i Afriku. Šta je od toga realizovano kada u fabrici mesecima nema struje, čuće se na sudu.

Poverioci sada tvrde da je od mašina i alata bezmalo sve prodato. Bar za sada je tačno da u „Jugoalatu” nema struje, pa ni proizvodnje, zbog duga – Jakovljević tvrdi – ne velikog već od nekoliko miliona dinara.

– Struja je isključena za vreme jednog od stečaja pa je te mesečne obaveze trebalo da plaćaju stečajni upravnici – kaže Jakovljević.

On ističe da novi UPPR, između ostalog, predviđa izdavanje većeg dela hala u zakup grčkom preduzeću „Mezeti”, čiji je proizvodni program sličan sa švedskom kompanijom „Ikea”. 

– Plan reorganizacije podrazumeva i nastavak proizvodnje alata, pa se, uz novac od zakupa, brzo mogu isplatiti poverioci – kaže Jakovljević, navodeći da su dugovi znatno niži od vrednosti „Jugoalata”.

Z. Delić