Finale takmičenja Izađi mi na teglu: Ajvar Frau Gabrijele postaje brend

One su začinile najbolji ajvar u konkurenciji 30 ekipa, koje su svoje umeće potvrdile na kvalifikacionim nadmetanjima širom Srbije, u organizaciji Asocijacije „Bašta Mašta”.

Titulu „kraljica ajvara” Kanjižanke su osvojile ispred drugoplasirane ekipe „Gimnazijalci” iz Leskovca i „Srculenca” iz Vladičinog Hana. Ekipa „Frau Gabijela” je prethodno bila najbolja na kvalifikacijama u selu Velebit u kanjiškoj opštini.

Pored zasluženih nagrada koje su pripale ekipi, Mesnoj zajednici Velebit i Opštini Kanjiža, organizatori manifestacije „Izađi mi na teglu” dodelili su posebno priznanje za najbolje promovisanje ovog turističko privrednog i zabavnog karavana.

Pored pobedničkog pehara i medalja, ekipa je osvojila novi tip šporeta „smederevac”, 25.000 dinara, kao i ajvara u težini kapitenke ekipe Biserke Čobanov.

Najznačajnije priznanje i nagrada je da firma „Bakina tajna” preuzima njihov recept pa će se godinu dana po njemu i s etiketom „Frau Gabrijela” spravljati ajvar i plasirati na tržištu Srbije.

Ekipa „Frau Gabrijela” je nastala slučajno prošle godine kada je trebalo u Velebitu, odakle smo rodom, selu sa 220 stanovnika, prikupiti dovoljan broj ekipa. Živimo u Kanjiži i želele smo da damo svoj doprinos da se manifestacija održi i ostane tradicija. Kuma ekipi „Frau Gabrijela” je jedna baka, kojoj sam pomagala kao gerontodomaćica, kazuje utiske Biserka Čobanov.

Njena rođena sestra Milka Lončar i koleginica iz ekipe Mira Tojaga, na jučerašnjem predstavljanju uspeha u Skupštini opštine Kanjiža, kojem zbog sprečenosti nije mogla prisustvovati četvrta iz sastava Gizela Bagi, dodaju da je za sve njih bio šok kada su proglašene za najbolje.

Mada, sve su ubeđene da spravljaju izuzetno ukusan ajvar.

Tokom dana smo na našem štandu posetioce častile štrudlicama sa makom, pogačicama sa čvarcima, pitom „mađaricom” i drugim specijalitetima, a podelile smo i veliki broj turističkih prospekata Kanjiže, ispričala je Milka Lončar.

Biserka Čobanov napominje da se začini ne dodaju ođednom, nego postepeno i na kraju dotera kada ajvar bude upržen.

Nije svejedno ni kako se proba da li je ajvar začinjen po željenom ukusu. Nikada se ajvar ne proba vruć, nego se manja količina uzme i sačeka da se ohladi, jer ako se degustrira vruć, lako se može desiti da se domaćica prevari, što se i meni dešavalo, priznaje Biserka Čobanov.

Kako je dalje kazala, posećenost je bila velika, pa koliko god su mogle doprinele su promociji Kanjiže kao poznatog banjskog mesta.

Zbog toga smo malo kasnile sa pečenjem paprika, a posle smo se trudile da ajvaru damo dobar ukus, posebno što nam se u jednom trenutku činilo da malo gorči, pa smo ga morale popravljati, priseća se Milka.

Kada su proglašene, nastavlja naša sagovornica, trećeplasirana i drugoplasirana ekipa sa juga Srbije, mislile smo da mi sa severa Vojvodine nema šta da tražimo. Od uzbuđenja jedva smo se popele na binu radi proglašenja, a na trgu je bilo preko 5.000 ljudi.

Dok se ajvar uprži na ulju potrebno je strpljivo mešati da u šerpi ne zagori, kaže Biserka, a njena sestra Milka dodaje da je bitno da se paprika dobro ispeče, da se lepo očisti od ljuske i da ne ostane nijedna semenka, što su kako reče uspele jer su za „supervizora” imale Gizelu Bagi.

Kapitenka ekipe nam je još otkrila da je recept naučila od strine Danice, koja je dok su ona  sestra bile male iz Kanjiže dolazila u Velebit da spravlja ajvar, a one joj pomagale, dok se paprika pekla, ljuštila, mlela i posle sve satima upržavalo u velikoj šerpi.

Naučile su sve kako se i šta radi i „odokativno” dodaju začini, a i proba dok ne bude ajvar gotov.

Da ekipa ode u Sokobanju doprineli su lokalna samouprava Kanjiže i firme „SD” iz Martonoša i „Tisakoop” iz Kanjiže, kao i članice ekipe, koje su povrh svega uložile dosta truda koji im se na kraju isplatio.

M. Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)