Ikonopisac Ksenija Meljnikov: Zlato označava božansku svetlost
Mnoštvo radoznale dece na nedavno održanoj manifestaciji „Dobro došli na Naselje 4” okupila je oko štafelaja i stolova Ksenija Meljnikov, koja preko deset godina, uz blagoslov sveštenika, protežira ikonopisačku reč i pojašnjava simboliku boja, perspektivu i način izrade ikona.
"Odmalena sam volela da slikam i crtam, pa sam, logično, završila umetničku školu", kaže naša sagovornica. Ona je tamo prvi put imala priliku da posmatram konzervatore dok izrađuju ikone.
"Mislila sam da tako tešku, preciznu, jasnu ali nestvarno lepu tehniku nikad neću savladati. Iako sam kasnije diplomirala na Katedri za srpski jezik, 2006. godine privukla me je i očarala škola ikonopisa „Sveti Jovan Šangajski” pri crkvi Svetog Pavla u Petrovaradinu, gde mi se ukazala prilika da proniknem u tajne ovoga zanata, koji sam učila više od godinu dana, mada se put učenja nikada ne završava. Na usavršavanje u manastir Tresije na Kosmaju otišla sam 2008. godine, gde je održana sedmodnevna ikonopisačka kolonija u organizaciji Udruženja za razvoj crkvene umetnosti", kaže Ksenija.
Posle toga život ju je odveo u Rusiju, gde je učila tehniku ruskog ikonopisa. Danas se njene ikone nalaze u privatnim kolekcijama u Nemačkoj, Italiji, Makedoniji, Rusiji, BiH i Srbiji. Zatim je usledila pauza jer je u međuvremenu postala majka, a poslednjih godinu dana radi punom parom. Izlagala je na grupnim izložbama u Inđiji, Čurugu, Mladenovcu, Nemenikućama i Kuli.
"Izrada ikone iziskuje mnogo vremena i kontinuitet. Nekad mi treba dva-tri sata samo da pripremim jajčanu paletu za jednu boju, a desilo mi se da radim i 14 sati u toku dana. U proseku, ikonu završim za mesec dana", kaže Meljnikova. Budući da je ona nezaobilazni liturgijski sasud, nešto što nosi božansku reč i energiju u sebi, ne bi trebalo da se radi bez molitve, pričešća, zahvalnosti… Kada je rađena kanonski, po rečima mnogih sveštenika, čak ne mora biti osveštana jer već sama po sebi nosi davno zapisanu crkvenu istinu.
"Ako uložiš trud i radiš u miru i molitvi, to se vidi na ikoni, to iz nje isijava. Nakon završetka često ne mogu da verujem da je ona mojih ruku delo", napominje Meljnikova.
Na manifestaciji „Dobro došli na Naselje” učestvovala je i prošle godine kao izlagač i tada primetila da ljudi mahom ne znaju proces izrade ikona. Zato je ovog puta odlučila da napravi radionicu na kojoj će pričati o njihovoj simbolici i kanonima koji treba da se poštuju.
"Osim što su mogli da čuju nešto novo, posetioci, mahom deca, imali su priliku da mešaju boje od žumanceta, sirćeta i prirodnih mineralnih pigmenata i slikaju starom tehnikom preko štapa bez dodirivanja papira. Bilo im je zanimljivo kad su čuli da se osim od drobljenog kamena ili biljke, boja može dobiti i od sušenih ljuspica buba. Odziv je bio neočekivano dobar, a mališani oduševljeni", dodaje ona.
Od Ksenije Meljnikov se moglo saznati da odežda Hrista predstavlja njegovu bogočovečansku prirodu. Donja je uvek crvene, božanske boje ognja nebeskog pročišćenja, kao plamen nesagorive kupine koji se prikazao Mojsiju. Gornja je plava, što označava njegovu ljudsku prirodu, dok je kod Bogorodice postavka boja obrnuta. U vizantijskom ikonopisu ne važe zakoni fizikalne optike, već se osvetljava svaki detalj objekta. Ne postoji linija horizonta, nego se bića i predmeti kreću prema posmatraču, prema izvoru svetlosti (takozvana obrnuta perspektiva).
"Ta svetlost, koja pada centralno i pod pravim uglom na ikonu, nije estetska kategorija već predstava netvorene, natprirodne, božanske svetlosti, koja daje trajni identitet bićima i predmetima. Na vizantijskoj ikoni ne sme da postoji mesto sa odsustvom božanske svetlosti, pa samim tim ni senka, osim ako nije u pitanju demonsko biće", kaže ona i dodaje da mnogi ne razmišljaju o tome šta označava položaj ruke koja blagosilja.
Zvanično crkveno tumačenje je da se položajem prstiju desne ruke izobražavaju slova IS HS, inicijali Hristovog imena. Drugo tumačenje je da Isusova tri spojena prsta predstavljaju Sveto trojstvo, a ostala dva njegovu božansku i ljudsku prirodu. Pogrešno je mišljenje i da se zlato stavlja radi luksuza. Budući da je metal koji se ne menja niti korodira, označava božansku svetlost-istinu, koja je jedna i nepromenljiva.
Tražene slavske i “merne ikone”
Kada sama bira, Ksenija Meljnikov najčešće radi različite tipove Bogorodice sa Hristom, dok ljudi uglavnom naručuju slavske ikone, ikonu kao poklon za venčanje (Sv. Joakim i Ana – zaštitnici braka) ili krštenje, a ako žele dete – Bogorodicu Mlekopitateljnicu. Sve je veće interesovanje za „mernu” ikonu, koja pripada ruskoj tradiciji i radi se po rođenju deteta. Dužina novorođenčeta i širina njegovih ramena određuju njene dimenzije, a motiv je svetac koji je vezan, recimo, za ime deteta ili datum rođenja.
"Vrednost ikone je visoka jer se oslikava prirodnim mineralnim pigmentima, zaštićuje konzervatorskim lakovima ili voskari prirodnim voskom, te pozlaćuje, a daske su ručno rađene. O majstorstvu i radnim satima da ne govorim", kaže Meljnikova. Prema njenim rečima, pravu dasku prepoznaćete po poleđini koja ima kušake, umetnute delove tvrdog drveta koji omogućavaju ikoni da „radi”, a da ne pukne. Zato je dobro pripremljena ikona gotovo večita. Medijapan kao podlogu i akrilne boje koristila sam samo prilikom vežbanja.
"Držim se tradicije jer nove tehnologije još uvek nije proverilo vreme", kaže Meljnikova.
Slađana Milačić