Na privatizaciju čeka još 150 preduzeća

U procesu privatizacije i dalje se nalazi veliki broj preduzeća – oko 150 bivših društvenih i državnih firmi sa oko 50.000 zaposlenih.

Posebnu pažnju, po oceni FŠ, treba posvetiti grupi od desetak najznačajnijih preduzeća među kojima su “Azotara”, MSK, “Petrohemija”, RTB Bor, “ Galenika”, PKB, “ Resavica”, “ Simpo”, “ Ikarbus”, “Jumko”, “Trajal” i Lasta. Ova grupa preduzeća, tvrdi FŠ, nameće najveći trošak i predstavlja izražen fisaklni rizik, a zapošljava oko polovine preostalih radnika zaposlenih u preduzećima u privatizaciji , pa su samim tim i ekonomski i socijalno najizazovniji zadatak za vlast.  Računica FŠ pokazuje da samo deset ovih neprivatizovanih predueća godišnje državnu kasu koštaju do tri milijarde dinara i da deo njih opastaje isključivo zahvaljujući buyetskom novcu i kreditima Fonda za razvoj.  Član FŠ Vladimir Vučković objašnjava da ova preduzeća koriste Fond za razvoj samo kao “protočni bojler”putem kojeg Vlada sipa novac u neprivaitzovana preduzeća.

 Kao poseban problem FŠ ističe i činjenicu da još nisu poznati rokovi za raspisivanje tendera, modeli privatizacije, pa ni to da li su završene sve pripreme za ovaj proces.  Ukoliko Vlada Srbije i dalje želi da održava neprivatizovana preduzeća onda njihovo finansiranje mora jasno prikazati u buyetu Srbije, dodaje se u izveštaju FŠ. Trajno rešenje za sva neprivatizovana preduzeća jesu privatizacija ili stečaj. Vlada, u nadi da će se  za većinu preduzeća pojaviti strateški partner odlaže stečaj , iako su svi postavljeni rokovi za privatizaciju odavno istekli, što nije dobro. Jer, kako konstatuje FŠ. sve što se sada odlažže kad-tad pojavljuje se u buyetu Srbije i kao primer navodi aktivirane garancije za “ Srbijagas” ili direktno preuzimanje dugova “ Petrohemije”, a najčešći je trošak još veći nego da je odmah priznat. Zato FŠ smatra da Vlada Srbije treba da buyetom za 2018.godinu predvidi subvencije za pokrivanje svih docnji preduzeća koja će ostatiti bez privatizacije ili stečaja, jer samo uključivanjem ovih preduzeća u buyet postalo bi vidljivo i sasvim jasno koliki je zapravo trošak njihovog opstanka.

 Nekoliko državnih preduzeća koja još nisu privatizovana i dalje ne plaćaju gas i na taj način prevaljuju svoje gubitke na “Srbijagas”, a ukupan trošak u ovoj godini po ovom osnovu mogao bi da iznese i više od 5 milijardi dinara. Samo za prvih osam meseci ove godine, navodi FŠ, državna preduzeća ostala su dužna “Srbijagasu” oko 2,6 milijarde dinara za isporučeni gas. Time se nastavlja praksa da se loše poslovanje državnih preduzeća omogućava zahvaljujući neplaćanju obaveza, a to je u prošlosti bio osnovni razlog za loše poslovanje ovog javnog preduzeća i njegove velike gubitke, a zatim i plaćanje njegovih kredita buyetskim sredstvima.

 Kao primer FŠ navodi pančevačku “Azotaru” koja posluje neodrživo, a održava se prebacivanjem gubitaka na “Srbijagas”, a u manjoj meri i na EPS. Samo troškovi za gas i zarade veći su od poslovnih prihoda, pa “Azotara” u takvim uslovima opstaje zahvaljujući neplaćanju gasa i struje. FŠ procenjuje da svake godine “Azotara” akumulira 2-3 milijarde dinara novog duga “Srbijagasu”, a u prvih osam meseci ove godine nije uspela da plati ni potrošenu električnu energiju u iznosu od preko 250 miliona dinara.

  Preživljavaju  od budžetskih sredstava i neplaćanja obaveza

Kada se od neprivatizovanih preduzeća oduzmu deset najvećih i stratških važnih, ostali takođe, ocenio je FŠ, “preživljavaju” zahvaljujući buyetskim sredstva i neplaćanju obaveza i to će Srbiju ove godine koštati između dve i tri milijarde dinara. Taj iznos predstavlja subvencije, a ne kredite, pošto se krediti gotovo ne vraćaju u buyet ili Fond za razvoj.

Za razliku od “Azotare”, kikindski MSK ove godine bolje posluje, a s obzirom na stanje kapaciteta, nema tolike potrebe za novim ulaganjima u budućnosti. Veliki dug za gas u 2016.godini – preko 5 milijardi dinara, nastaje nakon četvorogodišnje konzervacije, tokom perioda otpočinjanja proizvodnje, povratka na inostrana tržišta i povećanog preuzimanja gasa u cilju formiranja ponude i zaliha. Zato će, smatra FŠ, prvi test za održivost poslovanja MSK biti upravo ova godina , pa je zato potrebno da se uporedo  s napomira da se ono privatizuje, buyetom predvide sredstva za subvencionisanje, a ne da se kao do sada toleriše neplaćanje gasa i time prebacuju gubici na “Srbijagas”.

U izveštaju FŠ jedino se dva velika preduzeća – RTB Bor i “Petrohemija” izdvajaju po pozitivnim tekućih rezultatima poslovanja uz napomenu da se i pored toga pronalaženje strateškog partnera ne sme odlagati jer ova dva preduzeća narednih godina nemaju šansu da trajno ostanu u pozitivnoj zoni bez prekstruktuiranja i velikih investicija.

 LJ.Malešević