Evropska komisija kasni s programima obuke ljudi za borbu protiv terorizma

Smit, profesor univerziteta u Aberdinu, danas je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma ocenio da ljudi u EU žele da učestvuju u programima obuke koji bi im omogućili veći stepen sopstvene bezbednsoti.

Kako kaže, pred Evropskom komisijom je nesporno zadatak da stanovništvo EU kroz različite programe integriše u platformu odbrane od terorizma.

"Ljudi u EU žele da učestvuju u tim programima kako bi pre svega uticali na poboljšanje svoje bezbednosti. Evropska komisija kasni sa organizacijom tih programa, ali verujem da će se to popraviti u budućnosti", kazao je Smit.

On je, međutim, primetio da bezbednosni problemi za EU nisu samo rat u Siriji i Libiji već velike migracije iz Turske i Rusije u Evropsku Uniju.

"Evropska Unija nije skoro preduzela mnogo toga u Libiji, a u tom regionu postiji užasan problem u Egiptu koji je u funkcionalnom smislu potpuno razbijen. Milioni ljudi iz Egipta su potencijalno nove izbeglice koje će iz Mediterana krenuti u EU. Jednostavno EU ne sme da ignoriše bezbednnosn krize kao što su Egiptu ili Libiji jer će efekti tih procesa svakako uticati na kvalitet života njihovih građana", kazao je Smit.

Prema njegovim rečima, Evropska unija mora da unapredi sistem odlučivanja u odnosu na bezbednosne krize kako bi brže reagovala u situacijama koje zahtevaju situaciono delovanje.

"Veliki bezbednosni izazovi EU za građane su pojedinih članica izvor nezadovoljstva, zbog čega su unapređenje ljudskih prava, konstantno razvijanje demokratije i poboljšanje ekonosmkih uslova prioriteti administracije Unije u godinama pred nama", ocenio je Smit.

U tom je smislu upozorio na opasnost od izbijanja lokalnih konflikta, koja je, kaže, velika, zbog čega smatra da sistem odlučivanja o eventualnim vojnim ili policijskim intervencijama treba da bude na većem nivou kordinacije radi bržeg donošenja odluka.

On je istakao da je postojao prazan hod u unapređenju bezbednosnih strategija u Evropskoj Uniji od 2002. do 2009. godine.

"Ekonomska kriza koja je došla na kraju tog perioda, izostanak migracionih kriza i odsustvo analize bezbednosnih rizika u budućnosti doveli su administraciju u stanje hibernacije koja je potrajala sve do prvog talasa izbeglica sa Mediterana", primetio je Smit govoreći na Beograskom bezbednosnom forumu, čiji je Tanjug medijski partner.

On kao jedan od presudnih uslova za uspeh bezbednosnih misija u budućnosti vidi u saradnji EU sa mnogobrojnim partnerima na globalnom nivou.

Kako je objasnio, primer somalijskih gusara koji su pljačkali brodove i otimali ljude je upečatljiv.

Ključ pozitivnog delovanja EU u rešavanju tog velikog problema bila je saradnja administracije sa partnerima u NATO, afričkim transnacionalnim organizacijama, objašnjava Smit.

"Naravno, procesuiranje somalijskih gusara je išlo teže jer zakoni u Africi nisu jednaki s onima u EU. NATO ih je na kraju vraćao u Somaliju gde je pravosuđe u katastrofalnom stanju. Zato je dobro ostvariti što bližu saradnju sa svim globalnim činiocima u procesu odlučivanja kao što su Ujedinjine nacije", naveo je.

U tom je smislu i govorio o tome da je pred Evropskom komisijom zadatak da stanovništvo EU kroz različite programe integriše u platformu odbrane od terorizma.