Hafington post: Evropa talac američkih antiruskih sankcija

On je u autorskom tekstu za nemačku verziju sajta Hafington post naveo da i većina građana Nemačke podržava normalizaciju odnosa sa Rusijom i odbacuje sliku neprijatelja koju su im neki političari nametali tokom predizborne kampanje.

Sa izuzetkom Zelenih, sve stranke koje su izabrane u Bundestag zalažu se za poboljšanje odnosa sa Moskvom, a posebno lideri Slobodne demokratske partije i bavarski političari iz Hrišćansko-socijalne unije. 

Ekonomija, takođe, oseća pozitivan trend. Velika nemačka preduzeća usaglasile su se sa realizacijom investicionih projekata u Rusiji. Istočni komitet nemačke privrede nastavio je blisku saradnju sa Moskvom, prenosi Sputnjik.

Osim toga, ruska ekonomija ponovo je ušla u fazu rasta, nastavlja on i dodaje da je državni budžet je konsolidovan, nivo inflacije nizak, a obim deviznih rezervi je dostigao nivo od pre krize. 

Kremlj šalje pozitivne signale. Kada ruske vlasti počnu da sprovode svoje planove za privatizaciju, nemačke kompanije će se naći u prvom redu, objašnjava Rar dodajući da su pri tome nestrpljivi nemački privrednici, ali i austrijski i turski preduzetnici.

Međutim, kako naglašava, i dalje moraju da se prevaziđu „visoke barijere“. Tema sankcija još nije zatvorena, naprotiv. 

Protiv volje sopstvenog predsednika, Kongres SAD usvojio je nove kaznene mere protiv ruskog sirovinskog sektora, čime je naneo štetu i zapadnim preduzećima koja sarađuju sa Moskvom. 

Predstavnici nemačke ekonomije strahuju da će zbog straha od sankcija SAD većina evropskih kompanija izaći iz energetskog saveza sa Rusijom koji postoji već deset godina.

Nemačke vlasti su protiv pooštravanja antiruskih sankcija i tvrde da ti koraci krše evropske interese u oblasti energetike, ali se za sada Berlin bori sam. 

Ostale zemlje EU i u prvom redu Francuska ćute, a neke srednjoevropske države čak podržavaju oštre mere SAD prema Rusiji.

Činjenica je da neće biti moguće osloboditi se sankcija SAD, konstatuje Rar. One su se, kako kaže, kao Damoklov mač nadvile nad rusko-evropskim ekonomskim odnosima i one će delovati čak i kada EU ukine svoje kaznene mere.

"O kakvom nastavku ekonomskih odnosa Nemačke i Rusije uopšte može da se govori u tako bezizlaznoj situaciji?“, pita se autor.

„Evropa, a pre svega Nemačka postale su taoci novog ekonomskog rata koji SAD vodi protiv Rusije. Nažalost, u poslednje dve godine Nemačka i Francuska nisu uspele da postignu uspeh u Minskom mirovnom procesu. Umesto da preuzmu ulogu pravih posrednika, Berlin i Pariz branili su isključivo proukrajinske interese. Sa moralne tačke gledišta, to se može razumeti, ali sa stanovišta stvarne politike to je greška“, smatra Rar.

Sada postoji ozbiljna pretnja da će SAD istisnuti Nemačku i Francusku u oblasti rešavanja ukrajinske krize. Emanuel Makron trenutno nema vremena za spoljnu politiku i fokusiran je na rešavanje unutardržavnih problema. Sa istim problemom se suočava i kancelarka Angela Merkel.

Umesto velike pobede na izborima, koja bi joj pružila neograničena ovlašćenja, čineći je predvodnikom Evrope, a možda i čitavog Zapada, ona je prisiljena da se bori za svoje političko postojanje. Ako stvaranju političke koalicije budu smetale političke razlike među partijama, ona bi mogla da izgubi svoj položaj, dodaje Rar.

Prema njegovim rečima, Merkel ne sme Sjedinjenim Američkim Državama da poveri rešavanje ukrajinske krize jer bi tada EU zauvek izgubila svoju nezavisnost u pitanjima spoljne politike i politike bezbednosti. 

Ne sme se dozvoliti da se Kijev i Vašington odgovore od ruskog predloga za slanje mirovnjaka UN na istok Ukrajine, zaključuje Rar.