Zrenjaninci sve natpevali na 52. Mokranjčevim danima u Negotinu
Pored više inovativnih programa koji moraju da ispune „sve profesionalne kriterijume kada su muzika i izvođaštvo u pitanju“, kako je najavljujući 52. Mokranjčeve dane izjavila direktorka manifestacije Renata Đurđević Stanković, naš najugledniji muzički festival i ovog septembra ima programe koji tradicionalno čine njegov sadržaj, kao što je i natpevavanje horova.
Za većinu posetilaca i najatraktivniji segment negotinskih umetničkih svečanosti posvećenih najvećem srpskom kompozitoru, smešten je u prvo veče, posle tradicionalnog polaganja cveća na njegov spomenik, pozdravne reči predsednika opštine Negotin i besede, ove godine poverenih Vladimiru Veličkoviću, odnosno, dirigentu Dejanu Saviću.
Ovo svojevrsno nadmetanje horova okupilo je u punoj sali Doma kulture pet ansambala različitih po sastavu, veličini, programskom izboru, ali u celini dosta ujednačenog nivoa pripremljenosti i interpretativne ostvarenosti. Zanimljivo je da žiri, kako je saopštio njegov predsednik, dr Miloje Nikolić, primenjujući kriterijume i rangiranje karakteristične za međunarodna takmičenja, ni jednom od učesnika nije dao manje od 80 bodova, što opravdava ponuđeni ovogodišnji izbor selektorke, muzikološkinje dr Sonje Marinković. Ona je takođe bila i članica istog ocenjivačkog tela u kojem je delovala i novosadska dirigentkinja mr Tamara Adamov Petijević.
Sledeći redosled ansambala u koji ih je jednoglasno postavila ova stručna komisija, prvo navodimo nedavno, tek 2016. formiran Mešoviti hor Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji je, s obzirom na kratko vreme postojanja pod vođstvom mlade Katarine Božić, uspeo da se lepo predstavi s profesionalnim izvođenjem pretežno duhovnog repertoara (s anđeoskim solom dirigentkinje u ruskom napevu Bogorodice Đevo), ali i ritmički pregnantnim svetovnim pesmama u nacionalnom duhu.
Veoma mlad po sastavu, ali i neujednačen po odnosu između muških i ženskih glasova (6 prema 14), vokalni ansambl „Fortišimo“ iz Burgasa (Bugarska), koji vodi sigurna i iskusna umetnica Milena Dobreva, pobrao je zaslužene aplauze publike i pohvale žirija, prvenstveno zbog odlično uvežbanog i temperamentnog, pravog festivalskog nastupa iz kojeg su se izdvojili iznijansiran, dikcijski jasan i lepim dečačkim glasom otpevan solo u Mokranjčevoj Drugoj rukoveti, ali i fino gradirana, transparentna Ave Marija Havijera Busta.
Gradski mešoviti hor „Abrašević“ iz Valjeva (s dirigentom lepog gesta, Draganom Vasiljevićem) koji se prikazao kao „ozbiljni“, lepo pripremljen i zvučno dobro izbalansiran sastav, doneo je pored ostvarenja Ešenvaldsa, V. Ilića i Babića i programsku zanimljivost, retko na koncertima prisutan Splet rumunskih narodnih pesama Stevana Mokranjca, ali i dopadljivo tumačenje njegove Osme rukoveti.
Gosti iz Sarajeva, članovi hora „Lola“, kultivisanog pevanja (Palestrina), produhovljenog izraza i izdiferenciranog zvuka (stilski iznijansiran Tebe pojem i lak, valcerski pokretljiv i nežan Kozar Stevana Mokranjca) i njihov dirigent Josip Katavić pokazali su i smisao za karakterizaciju i afinitet za savremeni izraz (kompozicije Đerđa Orbana i Ramiza Tahirija).
Ipak, sve ih je mladalačkom energijom i snagom, odnosno velikim tonskim i dinamičkim mogućnostima natpevalo Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina (po godinama većine članova omladinski horski kolektiv od 48 pevača) pod energičnim, možda ponešto „prenaglašenim“ i „razmahanim“, ali i vrlo dejstvenim rukovodstvom Senke Milisavljević. Ako im je Mokranjčev Njest svjat bio previše egzaltiran i nedovoljno „duhovan“, Hristićevo Žitejskoje more ne sasvim intonativno besprekorno (ali zato zvučno puno i sočno), a Ninje otpuščaješi Viktora Kalinjikova proticalo u sličnom interpretativnom maniru, ostatak programa s kontrastnim i efektnim Christus est natus Damjana Močnika i Golema Č čkalica Dragane Veličković pokazali su šta znači prava međusobna složnost i razumevanje s dirigentom, ambicija, posvećenost, uigranost i poletnost, ali i kako se neguje tradicija velikih mešovitih omladinskih horova „Josif Marinković“ i „Koča Kolarov“, kakvim se Zrenjanin dičio u ne tako dalekoj prošlosti.
Marija Adamov