Odbojkaš krastavce prodaje Nemcima

Seniori su stigli u Prvu B ligu i opstali u njoj, dok su kadeti i juniori drugi u Vojvodini i među najboljima u Srbiji.

No, Džigurski nije NBA kouč ili menadžer u engleskoj Premijer ligi, već se morao pobrinuti za ono od čega se ’leba jede. U porodičnom stočarskom preduzeću je otac Vasa „alfa i omega“, dok su već godinama Nikola i njegov mlađi brat Veselin, takođe vrsni odbojkaš, zaduženi za ratarski deo, sekundarni posao na farmi sa 150 krava. Zatekli smo ga na zasadu krastavaca, koji sa suprugom Katarinom obrađuje od lane.

„ Imao sam dosta slobodnog vremena, koristio ga za odbojku, ali pošto sam završio Višu poljoprivrednu školu u Bačkoj Topoli, želeo sam da se iskažem u struci“ objašnjava svoju karijeru Džigurski. – Nisam morao da ulažem u kupovinu zemlje, na našem imanju već je postojao bunar za zalivanje, pa sam počeo gajim kornišone.“

 Pošto se berba, koja traje od juna do kraja septembra, primiče kraju, radni dan mu je od jutra od mraka.

 „ Odlučio sam se za kornišone jer se već zimi zna sigurna cena i obezbeđen je plasman cele proizvodnje. Moje je da se dobro organizujem i, naravno, prve godine uložim u proizvodnju. Jesu to znatna ulaganja, ali ako je godina dobra, isplati se odmah“, konstatuje Nikola.

 Razvukao je žicu i mreže na dva jutra, koje prati oko 8,5 kilometara sistema za navodnjavanje „kap po kap“, a kupio je i kombi, da obrane plodove vozi do otkupne stanice u Senti, odakle se transportuju u Nemačku.

„ Tamo je manja gužva, mada smo mi kooperanti „Agroprodukta“ iz Gospođinaca, od čije stručne službe tokom cele godine dobijamo pravovremena uputstva, recimo, o prehrani topljivim đubrivima i drugim pojedinostima tehnološki najsavremenije proizvodnje. Preventivna zaštita se sprovodi svake nedelje, čime se podiže imunitet biljke i sprečavaju osnovne bolesti, plamenjača i pepelnica, ali i odstranjuju vaši i grinje. A ovog leta je bila praklena vrućina i prava najezda insekata“, naglašava mladi ratar.

Nema vajde od prve klase

Da se izračuna zarada od kornišona, ponekad se čini da je potrebno znati višu matematike i rešavati jednačine s više nepoznatih. Plodovi se dele na osam klasa. Prva se plaća 80 evrocenti kilogram, druga 70, treća 45, četvrta 31, peta 10,5, šesta osam, sedma 3,5, osma nije komercijalna jer se samo mala količina većih kiseli. A klase ne određuje dužina ploda. Kalibrator ih propušta kroz otvore i prva klasa podrazumeva 80 do 100 komada u kilogramu. Obično su dugi tri do pet centimetara, prečnika 1,5, u drugoj klasi pet do sedam centimetara dužine i dva širine... Borba za optimalnu klasu je svakodnevna, a iskustvo kazuje da prva, šesta i sedma nisu profitabilne.

Krastavac je tropska biljka, trebaju mu odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha čak između 70 i 90 procenata, koja se postiže sejanjem s većim proredom, da može proći traktorska prskalica.

„ Tako postižemo vlažnost vazduha unutar dvoreda, dok su spoljne strane biljke izložene suncu i vetru. Mislim da ćemo iduće sezone sejati jednored, gde će razmak biti manji i time poboljšati vlažnost vazduha s obe strane biljke, ali za zaštitu ćemo morati da koristimo motokultivator. Inače, nameravam da povećam zasad za pola jutra, dobiću špalir dug deset kilometara i povećati proizvodnju oko 25 odsto“, nastavlja Nikola.

 Prva godina je, kao u svakom poslu, najteža. Koliko god je naučio u školi, sa suštinom se tek u praksi upoznao. Procenjuje da je, da vrati uloženo, neophodno ubrati oko 90 tona visoke klase.

„Do početka septembra isporučili smo sto tona, ali zbog velike vrućine je profit manji od planiranog. Tokom avgusta je krastavac išao u debljinu i bili smo na gubitku, za razliku od juna i jula. Sve se to sazna iskustvom. Očekujem tek iduće godine pravu zaradu jer ću se organizovati bolje“, prepun je planova bečejski farmer-početnik.

 Nemali problem mu je bio i naći radnu snagu, mada se krastavci beru stojeći i daleko su lakši od drugih ratarskih poslova.

„ Ove godine sam plaćao dnevnicu, a još nisam raskrstio da li je bolje tako ili po ubranom kilogramu. Za prvu varijantu je neophodna odgovarajuća kilažu za berbu, dok se kod druge dobro zaradi kad je sezona u punom jeku, ali ne i kad opada, pa nije u to vreme baš lako naći radnike“, zaključuje Nikola.

Vlastimir Jankov