Vajska u suzama i belim kovčezima ispratila troje mališana
Na mesnom groblju u Vajskoj sahranjeno je troje mališana koji su u subotu ujutru stradali u požaru u porodičnoj kući u tom selu kod Bača. Nikolina R. (četiri i po godine), Nikola R. (dve i po) i osmomesečna Isidora R. sahranjeni su u belim sanducima koji su spušteni u istu raku.
Nakon opela koji je ispred kapele na groblju u Vajskoj održao mesni sveštenik, tužna povorka se uputila do večne kuće mališana. U njoj neuteški otac Zoran Ramadan, majka Marija Stefanović, rodbina, prijatelji, poznanici... Cela Vajska je došla na poslednji ispraćaj troje mališana. Bili su tu i ljudi iz okolnih sela koji su čuli za tešku nesreću i koji su znali tu porodicu. I nema toga koji nije juče za njima pustio suzu.
„Takvu tragediju selo ne pamti“, rekao je jedan meštanin Vajske.
“A nesreća je bilo. Pre nekoliko godina jedan meštanin je iz vatrenog oružja ubio četvoro. Pre više od tri decenije u saobraćajnoj nesreći poginulo je troje naših meštana... ali ovo je najstrašnije... Sve se odigralo veoma brzo i, nažalost, nismo mogli ništa da pomognemo.”
Podsetimo, u požaru koji je izbio u subotu oko 8.30 časova, stradali su Nikolina, Nikola i Isidora R. Po rečima njihovih neutešnih roditelja Zorana Ramadana (43) i Marije Stefanović (24), mališani su spavali u kući kada je buknuo požar. Kako kaže Zoran, pre nego što je otišao da radi u selo, popio je kafu i dao deci mleko.
„Prvo se probudio Nikola i rekao „Hoću, tata, mleko”. Dao sam mu mleko, a potom i Nikolini. Popili su mleko i nastavili da spavaju, a ja sam otišao da radim“, ispričao nam je neutešni otac.
„Kada sam izašla da nahranim piliće u šupu, deca su ostala da spavaju u sobi“, kazala je za naš list majka stradale dece, koja je u trećem mesecu trudnoće.
“Nikada ih nisam ostavljala same. Jako je teško izgubiti decu… “
„Kako je došlo do požara, nije više bitno, ostali smo bez tri mlada života koja još uvek nisu ni zakoračila u život“, kazala je za naš list jedna vidno potrešena meštanka Vajske.
“Za roditelje tu utehe nema, oni su ostali bez svoja tri čeda.”
„Nikolina je tek krenula u vrtić, tako se radovala…”, kroz suze nam je ispričala Marija, skrhana bolom, i dodala da su planirali sledeće godine i Nikolu da upišu u vrtić.
“Najmlađa, Isidora, tek je progovorila „Tata”.”
Po rečima oca, pre dva meseca su proveravali električne instalacije u kući.
„Neki radnici su radili tu na banderi prekoputa, zamolio sam ih da pogledaju instalacije u kući, u kojoj smo živeli kao podstanari. Kuća jeste stara, trošna i s lošim instalacijama, ali smo se trudili da svojim mališanima pružimo sve što je u našoj moći“, rekao nam je dan ranije Zoran.
Inače, Zoran i Marija su se doselili iz Bačke Palanke u Vajsku, u kuću u Štrosmajerovoj 25, pre oko godinu. Vlasnik je umro, a ćerka, koja je nasledila kuću, živi u inostranstvu.
Kako smo saznali u Centru za socijalni rad u Baču, pomoć neće izostati, a porodica može računati na pomoć društva i nadležnih institucija.
Tekst i foto: D. Nikolić
