Dobar odziv Novobečejki u akciji dobrovoljnog davanja krvi
NOVI BEČEJ: Redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi, peta po redu ove godine, organizovana je krajem prošle nedelje u Novom Bečeju, a bila je namenjena, pre svega, ženskim osobama.
Krv je dala ukupno 51 osoba, od čega je njih osmoro krv dalo po prvi put, a dve osobe su odbijene. Akciju su, kao i do sada, zajedničkim snagama uspešno sproveli Osnovna organizacija Crvenog krsta Novi Bečej i Služba za transfuziju krvi Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ iz Zrenjanina.
"Planiramo još jednu akciju 12. oktobra i nadamo se da će i ta akcija biti posećena. Ona će biti namenjana pretežno muškarcima, ali su i žene dobrodošle. Zato, sve doborovoljne davaoce krvi i humane ljude koji žele da pomognu nekome pozivamo da se odazovu 12. oktobra", rekao je Rudolf Horvat, predsednik Osnovne organizacije Crvenog krsta Novi Bečej, nakon završene akcije.
Kada su krvne grupe u pitanju, doktorka Dragana Popov, specijalista transfuzilog zrenjaninske bolnice, objasnila je da najveći broj ljudi u našoj populaciji ima krvne grupe „A “ i „0 “, pa je i najveća potražnja za tim krvnim grupama.
"Zahvaljujući dobrom odzivu davalaca u Srednjobanatskom okrugu zaista nemamo nekih većih problema sa zalihama krvi i vrlo se retko dešava da smo u situaciji da tražimo krv iz Novog Sada. Češće smo bili u situaciji da svoje zalihe prosleđujemo Beogradu, što ipak ima logike jer se tamo leče naši pacijenti, pa smo u obavezi da ima na taj način pomognemo", pojašnjava dr Popov.
Ona navodi i da se nakon doborovoljnog davanja krv testira što može biti korisno za davaoce.
"Svaku jedinicu krvi dalje testiramo, jer krv može biti prenosilac veoma opasnih bolesti kao što su HIV, hepatitis tipa „B“ i „C“ i sifilis, kao jedna od polnih bolesti koja, nažalost, još uvek postoji. To su četiri testa koja su obavezna po našem zakonu, a sve drugo za šta postoji rizik je manje bitno, jer su ovo bolesti koje mogu da ugroze zdravlje, pa i život pacijenta", ističe Dragana Popov.
Ona napominje da je, ukoliko se neki od testova pokaže pozitivan, obaveza bolnice da o tome obavesti davaoca krvi i da ga uputi na dalje lečenje. Takođe ističe da je ovo, pored obnavljanja krvi i humanosti, još jedan koristan aspekt dobrovoljnog davanja krvi, jer ljudi često ne znaju da su nosioci virusa, koji obično ne pokazuju simptome, a mogu biti zarazni po svoju okolinu.
"Dobrovoljno davanje krvi je jedan od specifičnih načina da se proveri zdravlje i da se bolest na vreme spreči ili izleči", zaključija je dr Popov.
V. H.