Intervju: Milovan Filipović, v. d. direktora drame Srpskog narodnog pozorišta

“Prvenstveno moram da brinem o ansamblu, o njegovoj vitalnosti, o tome da pravilno rasporedimo zadatke, da zajednički promislimo šta je to što nam je repertoarski potrebno u ovom trenutku i samim tim izbegnemo sve nesporazume i nesuglasice i da svaki član pronađe svoje mesto u tome – kaže Filipović za „Dnevnik”. – Ono što je u ovom trenutku izvesno, krajem oktobra, a uskoro ćemo precizirati datum, biće premijera “Anikinih vremena” po motivima pripovetke Ive Andrića, u režiji Ane Đorđević. Predstavu radimo u koprodukciji sa “Beoartom” i mislim da je dosta dobro skrojen projekat, sa odličnom podelom, vrlo lepim probama za sad i to je nešto na šta računam kao na dobar repertoarski potez.”

Pre toga će, navodi Filipović, izaći predstava “Fortinbras se napio” u režiji Nikole Zavišića, a paralelno teku probe i za “Vojvođansku rapsodiju”.

“ Tekst je nastao po motivima knjige “Selo Sakule, a u Banatu” Zorana Petrovića, u režiji Vladimira Lazića. To je produkcijski dosta obiman projekat, jer je zamišljen kao novi mjuzikl. Muziku je komponovao Gabor Lenđel, a dramaturšku adaptaciju su radili Željko Mijanović i reditelj Lazić. “Vojvođanska rapsodija” nije projekat samo Drame, nego i cele kuće, jer će u predstavi učestvovati i Balet i Opera. Novost je, pak, predugovor o dramatizaciji romana “Milenijum u Beogradu” Vladimira Pištala, na kojoj će raditi Nenad Šaponja. Predstava bi mogla da se očekuje u 2018.”

 Kako vam se čine nove predstave koje će uskoro biti pred publikom SNP-a?

 Što se tiče “Anikinih vremena”, to će biti drama sa elementima savremenog pozorišta. Imamo novu priču koja ne prati striktno samu pripovetku. Ana Đorđević je, zapravo, napisala nov komad. Izvučena je jedna linija iz pripovetke, sukob prote Melentija iz Dobruna i Anike. I mislim da je Ana na pravi način izvukla dramsku radnju. Dobila je to da se pažnja gledaoca ne razvodnjava, nego da bude vrlo koherentna. Ljudi koji poznaju pripovetku biće veoma zadovoljni, jer se Andrić nije izgubio, a priča je malo drugačija, motivacije i karakteristike likova.

“Fortinbras...” je praktično krajem prošle sezone izveden pred publikom, kao radna verzija. Reditelj i ansambl sada rade na nekim korekcijama i uskoro ćemo dobiti celovitu predstavu. “Vojvođanska rapsodija” naginje ka scenskom spektaklu, biće igrana na sceni “Jovan Đorđević” i očekujemo pun pogodak u repertoarskom smislu, puno publike, možda čak i nove, koja ranije nije dolazila u pozorište.

Sva tri pojekta sam zatekao došavši na mesto v. d. direktora Drame, ali to ne umanjuje moju energiju i želju da to izguramo do kraja i podignemo kvalitet tih predstava na najviši mogući nivo.

 Jeste li imali dovoljno vremena da koncipirate vlastitu ideju o repertoaru?

Moja ideja je, pre svega, da tehnološki i tehnički osposobimo Kamernu scenu kako bi postala udobnija i za publiku i za izvođače. Već smo preduzeli korake u tom pravcu i nadam se da ćemo sledeće sezone to već imati. Predstave koje se rade na Kamernoj sceni mogu da budu eksperimentalne, možemo da rizikujemo, da pružimo šansu savremenim domaćim dramskim piscima čijih tekstva nije bilo do sada na repertoaru. Publika je bliže akterima na sceni i tu bismo mogli da uspostavimo drugu vrstu veze i posebne komunikacije.

Inače, pošto sam i sam glumac, mislim da repertoar treba da bude baziran na glumcu, odnosno na onim tekstovima za koje mi u našem ansamblu možemo da punudimo podelu. To nije uvek bilo tako ali je i bilo. Konkretno, predstava “Na Drini ćuprija” izneta je snagama našeg ansambla i sam rezultat govori da je to bio dobar put.

Što se tiče planova, trenutna situacija zahteva da se više bavimo koprodukcijama, više nego ranije, jer je to dobar način da se zajedničkim snagama reše neki problemi na koje nailazimo u produkcijskom smislu. Mnogo je lakše deliti troškove. Pitanje je i vremena da li ćemo stići do kraja godine da realizujemo još jednu, pored tri pomenute predstave. Razgovaram i sa rediteljima i sa glumcima, tako da ćemo vrlo brzo objaviti šta će to da bude.

 Kako vam se čini zatečena situacija u smislu “štucanja” u protekloj sezoni, odustajanja glumaca od rada u nekim predstavama?

Opala je radna temperatura. Predstave kao što je “Drina” su podigle kriterijume. Svaki drektor kreira svoj repertoar, ali na tu “ličnu kartu” utiču razni spletovi okolnosti i desilo se da zbog izostanka nekih sredstava ljudi koji su vodili priču bili su prinuđeni da prave drugačije planove i da pozivaju druge da se uključe. U tom smislu je došlo do sukoba, više nesporazuma i nesuglasica između glumačkog ansambla, reditelja i rukovodstva Drame. Nije to ništa neobično i nije prvi put da se dešava u pozorištu. Glumac kada dođe na probu i oseća da nije produktivan, da se stvari ne pomeraju ka rezultatu, počne da postavlja pitanja i ako nema odgovora - on shvati da do odgovora nikad neće doći. “Laža i paralaža” je početa tri puta, a na kraju nije ni završena, ali sredstva za to postoje, pa ćemo voditi razgovore kako taj problem da rešimo. Sigurno da ima načina.

Veliki je napor pomiriti uloge

 Kako planirate da pomirite svoje učešće na sceni i u upravi?

Svakako je to veliki napor. Prihvatio sam ulogu u “Anikinim vremenima” pre nego što sam postao v. d. direktora Drame. Tu treba napraviti ozbiljnu selekciju. Primarnog poziva ne mogu da se odreknem. Ima raznih stavova. Neki glumci na mom mestu nisu igrali, neki su mnogo igrali. Ja bih da nađem neku sredinu. Negde ću verovatno igrati ako reditelj insistira, ali trudiću se da to bude što manje.

 „Večito” pitanje za direktora Drame SNP-a je ono o podmlađivanja ansambla, odnosno upošljavanja postojećeg, koji je prilično velik?

Nama je preko potrebno mladih glumaca. Zacrtao sam to sebi kao najvažniju misiju, da ansambl pojačamo mladim ljudima. Pri tome ne mislim samo na one koji tek završavaju akademije, nego i na glumce koji su tu kao gosti već neko vreme, a ne možemo trajno da računamo na njih jer ne možemo da ih platimo. Nadam se da će neki rezultati biti vrlo brzo vidljivi, i mislim da ćete biti iznenađeni koliko ćemo novih članova dobiti vrlo brzo. Saradnja sa AUNS je vrlo aktuelna, i to ne samo tako što ćemo mi ustupati naše scene, nego ćemo probati od njih da dobijemo ono što mi nemamo, u smislu tehničke podrške.

Kada je reč o postojećem ansamblu SNP-a, on jeste veliki, ali ga treba valjano iskoristiti. Kada kao producent pokušavaš da nešto ponudiš nekome ili sopstvenoj predstavi, imamo ogroman kapacitet. I radionice, i materijale iz fundusa, izvenredne glumce, stalne reditelje, dramaturge, izvenredne kostimografe, scenografe... To samo treba iskoristiti i učiniti da dođe do izražaja, da se stvari organizuju na način da funkcioniše, da se rade predstave. Za spokoj jednog glumačkog kolektiva potrebno je da nema praznog hoda, da su svi uposleni. Glumci su čudna bića, za razliku od mnogih, najnesrećeniji su kad ne rade. I sam sam imao faze kada puno radim, manje radim i kad uopšte ne radim. Najteži je onaj period kada nema proba i novih uloga.

 Kako vidite SNP u pozicioniranju na domaćoj i međunarodnoj sceni?

Mi smo imali razne periode i uspeha i neuspeha, sezone ovakve i onakve... Ako se gleda po kvalitetu samo predstava, onda imamo kontinuitet. “Nahod Simeon”, “Brod za lutke”, “Galeb”...  Onda je naišao period gde nije bilo tih rezultata i to je normalno. Kao što glumac u svojoj karijeri ima period velikih, značajnih uloga, pa ih onda nema, tako i u životu, pa i u repertoaru, dešavaju se uzleti i padovi. Ništa nam ne može garantovati dobru predstavu. Pozorište je takva umetnost da čak i kad spojite najbolji komad sa najboljim rediteljem i glumcima, ne mora da znači da ćete dobiti najbolji rezultat. To jesu neki od uslova, ali nisu garancije. Sećam se 2015, kada smo bili u turbulentnoj fazi, desio se “Violinista na krovu” i stvar je “kliknula”, ansambl se okupio i shvatio da može da pravi velike i važne svari. Onda su nastale u nizu predstave kao što su “Duh koji hoda”, “Na Drini ćuprija”, “Požar”.... Moje je da stvorim uslove da se taj “klik” dogodi, ali ne mogu ništa da garantujem.

Igor Burić