Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Anđeo mira kao mural na Trgu neznanog junaka

11.09.2017. 15:42 15:47
Piše:
Foto: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Francusko korzikanski vizuelni umetnik Žilijen de Kazabjanka izradio je danas u Novom Sadu na fasadi zgrade na Trgu neznanog junaka, sa pogledom na Beogradski kej, mural koji predstavlja motiv sa jedne slike iz kolekcije Galerije Matice srpske.

U pitanju je „Anđeo mira I“ Stevana Aleksića (1876- 1923).

Izrada ovog murala je deo globalnog umetničkog projekta Outings koji je osmislio Kazabjanka i do sada ga je realizovao u brojnim gradovima po svetu.

U Galeriji Matice srpske do 17. septembra traje njegova izložba na kojoj je predstavljeno kako to izgleda u drugim gradovima, a sada se, po rečima Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice GMS, i Novi Sad priključio porodici tih gradova koji na fasadama imaju umetnička dela iz lokalnih muzeja. Ovo je, po njenim rečima neka vrsta demokratizacije klasične umetnosti koja stavlja u dijalog umetnička dela, muzeje i građane.

Deo ovog projekta koji se odnosi na region podržao je Fracnuski institut tako da su do sada murali postavljeni u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu. Po rečima Oreli Pole, koordinatorke FI projekat objedinjuje promociju ulične umetnost i valorizaciju tradicionalne umetnosti i umetničkog nasleđa što je i jedna od misija Francuskog instituta.

Umetnik Žilijen de Kazabjanka juče je, u pauzi rada na ovom muralu, okupljenim novinarima predočio da posećuje muzeje po svetu, tamo pronalazi neke likove koje vodi sa sobom na ulicu u želji da ih vrati u život, pri tome, kako kaže, ne bira on likove, već oni biraju njega. Lik sa slike Stevana Aleksića ostavio je izuzetno snažan utisak na njega i želi da svaki posetilac grada projektuje sopstvene ideje na njegov rad.

De Kazabjanka je projekat počeo 2014. kada je video portret gospođice Rivijer na Engrovoj slici u pariskom Luvru. Delovala je izgubljeno i nesrećno okružena ostalim velikim slikama. U njemu se probudio prinčevski poriv, da je probudi i oslobodi rama i muzeja. Od tada nastavlja svoju misiju i “oslobađa“ na stotine slika širom sveta.

Tokom boravka u Novom Sadu umetnik je održao radionicu izrade murala sa mladima kako bi uticao na to da od pasivnih posetilaca muzeja postanu aktivni učesnici u novoj interpretaciji umetničkog dela.

N. Pejčić

Piše:
Pošaljite komentar