Danas se obeležava Svetski dan prevencije samoubistva
Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se danas pod sloganom „Odvoji minut, promeni život”, a 15. put otkako ga je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva.
Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce” je tim povodom svoje radno vreme produžio na čet-servisu (centarsrce.org), što znači da su volonteri bili dostupni preko noći, od juče do jutros u 7 sati, i na taj način pružili su više šanse onima koji žele da razgovaraju o problemima koji ih muče. Osim četa, možete im se obratiti besplatnim pozivom na broj 0800/3600-303 ili mejl adresu vanjacentarsrce.org od 17 do 23 časa.
Međutim, u Vojvodini, Srbiji, regionu i dijaspori, čini se da se pažnja tom fenomenu posvećuje svakodnevno, bar od 1992, otkako je u Novom Sadu osnovan Centar „Srce”. Statistike kažu da svake godine više od 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a 25 puta više njih to pokuša. Međutim, u našoj zemlji je u poslednjih 25 godina prisutan trend smanjenja broja takvih slučajeva, te rezultati ukazuju na to da je stopa samoubistava u Srbiji tada bila 20,9, a 2015. godine je spala na 15.
Iza tih brojki stoje lične priče onih koji su, iz mnogo razloga, preispitivali vrednosti sopstvenog života. Ljudi koji pričaju o takvim iskustvima inspirišu druge. Mnogi od njih govore o dostizanju trenutka u kojem su želeli sebi da oduzmu život i prolasku kroz to. Mnogi od njih sada aktivno rade na prevenciji samoubistva i gotovo svi kažu da je putanja na kojoj su se našli mogla biti prekinuta da je neko izdvojio samo minut pažnje.
"Najčešće nije u pitanju jedan razlog zbog kojeg zovu, već je to splet različitih faktora koji utiču na to da se osoba oseća bespomoćno. Razlozi mogu biti materijalne prirode, zdravstvene, ali i problemi na poslu, u školi, porodici i slično", kaže volonterka tog centra Slavica Ranisavljev Kovačev, objašnjavajući dalje zašto ljudi imaju potrebu da nazovu baš njihov centar.
U nekim situacija ljudi nemaju kome drugom da se obrate. Nekada ne žele da to dele s bliskim ljudima da ih ne bi opterećivali, nekada ih je sramota, plaše se da ne budu odbačeni, osuđeni, neshvaćeni, kao i da će olako preći preko onog što ih muči. Jednostavno, ponekad je rizik otvorenog razgovora s ljudimo do kojih nam je stalo preveliki, a nekada zaborave da imaju oko sebe takve ljude.
Ipak, osnovna uloga Centra „Srce” je pružanje emotivne podrške osobama koje pate, razmišljaju o samoubistvu, odnosno, angažovani volonteri imaju zadatak da razgovaraju s onima kojima je teško, koji se osećaju nesrećno. Tu su da ih saslušaju, „pročitaju” o čemu razmišljaju, pokušaju da razumeju, da saosećaju i pruže podršku. Svaki razgovor volontera i osobe koja je nazvala je, naravno, specifičan. No, zajedničko je razgovor o onome što osobu u tom trenutku muči, o njenim razmišljanjima, osećanjima, trenucima koji su joj najteži. Osim što je važno da naiđu na razumevanje, veoma je bitno da ne pomisle da ih neko osuđuje. A za podršku volonterima nakon takvih razgovora, uvek je zadužen neko od starijih kolega.
Utočište za sve uzraste i probleme
Centar „Srce” svakodnevno prima pozive. Iako su te osobe uvek anonimne, podaci govore da je najmlađi ispitanik imao 13 godina, a najstariji 70. Najčešće, ipak, zovu ljudi između 30 i 50 godina, dok su na internetu zastupljenije mlađe generacije.
"Teško je reći koliko smo ukupno poziva imali, taj broj se menjao tokom godina, tačnije, rastao ", kaže Slavica Ranisavljev Kovačev.
Prema njenim rečima, poslednjih godina imaju oko 3.900 poziva, dok su prve imali svega 400. Ne delimo ih na uspešne i neuspešne.
"Svaki put kada nas je neko pozvao i dobio s druge strane razumevanje, empatiju, nekog ko će ga saslušati, smatramo da smo bili tu za nekog i pružili mu podršku. Takođe, mi ne znamo kako se zove osoba, odakle je, pa samim tim u većini slučajeva ni da li je donela odluku da izvrši samoubistvo#, napominje Slavica.
L. Radlovački