Selo Deska nadomak Segedina jezgro srpske dijaspore na jugu Mađarske

Sve malobrojnija srpska zajednica u Deski čuva svoje korene, a veoma je uvažavana od sugrađana Mađara. 

Upravo u Deski je deveti put održana „Ajvarijada“, na kojoj su se brojne ekipe takmičile u spravljanju čuvenog srpskog specijaliteta, a u mesnom sportsko rekreacionom centru pesmu, igru i običaje predstavili su ansambli kulturno umentičkih društava iz Mađarske i Srbija, uz zajedničko kolo više stotina učesnika. Uz ajvar, zgodnim prilikama u Deski znaju da zamirišu srpski kupus u grnčarskom loncu i druga jela nacionalne kuhinje naše dijaspore.   

Zamenik načelnika Deske i rukovodilac KUD „Banat“ Kristifor Brcan priča da je minulih stoleća selo više puta uništavano, ali su Srbi opstali i do početka prošlog veka bili u većini, međutim posle Prvog svetskog rata između 1921. i 1931. godine u maticu Srbiju je preselilo više od dve trećine Srba.

U istorijskim tokovima na ovim prostorima, u značajnoj meri je oslabljena srpska zajednica u Deski i na prostoru Mađarske.

"Osuo se broj Srba u Deski. Sve nas je manje, ali je naša zajednica jaka zahvaljujući kulturnoj, obrazovnoj i verskoj delatnosti. Negujemo srpsku kulturu i običaje od 1948. godine kada je osnovano igračko društvo i grupa koje je vremenom izraslo u KUD „Banat“ i proširili smo delatnost na osnivanje našeg muzeja. Imamo srpsku školu i zabavište koje postoje još iz 1800-tih godina, što je itekako važno, a dragoceno je i što se okupljamo oko naše crkv",  ističe Brcan.

Uz Srpsku pravoslavnu crkvu na susednom gruntu su sve srpske institucije u Desku, pod krovom novoizgrađenog zdanja Srpskog kulturnog, obrazovnog i duhovnog centra „Sveti Sava“, koja se prema rečima Brcana ispunjava dešavanjima i životom.

"Puno rezultata smo postigli na svim poljima. Mada nas je sve manje naša zajednica je istrajna i živa, imamo svoje funkcionere i kadrove koje smo proteklih decenija iznedrili. Upravo ovih dana posthumno je odlikovanje posthumno dobio naš počasni građanin i najomiljeniji učitelj Radić, iz čijih klupa je izišlo puno vrednih đaka koji su postigli puno toga, a možemo reći da je svako ko je pohađao školu u Deski postigao nešto vredno u životu, tako da mogu reći da nas ima, držimo se, ali bojimo se da će Miloš Crnjanski biti u pravu. Dobro, to što je rekao neće biti sada, ali u ovim mogućnostima i okolnostima naša zajendica se drži i trudi se da opstane i da na najbolji način sve što smo nasledili da što bolje prenesemo našim potomcima",  kaže Brcan, napominjući da Srba poreklom iz Deske je bilo i ima na zapaženim funcijama. 

Sve malobrojniju srpsku zajednicu u Deski pod okriljem Srpske pravoslavne crkve Preobraženja Gospodnjeg okuplja protonamesnik Svetomir Miličić. On priča da je crkva  datira iz 15.veka, kada je Deska bila spahiluk Đurđa Brankovića, kasnije je postojala crkva brvnara koja je u buni 1848. godine spaljena i porušena, kada je izgoreo arhiv Srpske pravoslavne parohije, a posle toga je podignut hram posvećen Preobraženju Gospodnjem.

Deščanska crkva je prvo pripadala Aradskoj eparhiji, potom Temišvarskoj i od 1920. pripada Budmskoj eparhiji. Prema rečima Miličića hram iziskuje temeljnu obnovu za šta sada nema nema dovoljno sredstava. Deščanska crkva ima vredan ikonostas koji je 1900 godine radio Dušan Aleksić, koji se i upokojio u Deski i sahranjen je na mesnom pravoslavnom groblju.

Na temeljima starog zdanja u kome su se nalazili srpska škola, zabavište i KUD „Banat“ od 2012. godine Srpski kulutruni, obrazovni i duhovni centar „Sveti Sava“ funkcioniše u novoj zgradi izgrađenoj sredstvima EU ostvarenim na konkursima.

"U srpskoj školi od početka ove školske godine 1.septembra ima 20 učenika od prvog do četvrtog razreda, a u zabavištu imamo 25 mališana, koji su u većini pripadnici mađarske narodnosti. Nažalost sve nas je manje, ali ovdašnje mađarsko stanovništvo je oduvek bilo u dobrim odnosima sa Srbima, zajedno živimo, išli smo zajedno u zabavište i školu i Mađari su radi da se upoznaju sa našom kulturom, da uče naš jezik i tako broj đaka raste, dok je pre desetak godina bilo svega šest-sedam učenika, sada se broj uvećao ", objašnjava vaspitačica Spomenka Đukin.

Srpske grupe u zabavištu postoje u Deski i Segedinu, a u Novom Sentivanu od prošle godine srpski jezik se uči fakultativno, ista mogućnost postoji u školi u Sirigu. Dobri srpsko-mađarski odnosi, blizina granice, a i prednosti koje pružaju deci rzalog su što ovdašnji Mađari decu upućuju da uče srpski jezik.

Pod krovom Srpskog kulturnog, obrazovnog i duhovnog centra „Sveti Sava“ pri KUD „Banat“ je radionica starih zanata i rukotvorina koju je osnovala nekolicina bivših igračica folklora. Sakupile su stare tkanine i rukotovrine, sačuvali i neke rekonstruisali, uzeli stare mustre i motive, pa počele da se bave vezom i tkanjem.  Obnovile su ili bolje reći iznova naučile da rade srpski zlatovez, što je najleši deo naše banatske nošnje.

Zlatovez rade Spomenka i Snežana Đukin, Eva Brcan i još nekolicina žena, a vredno pomena je da je srpski zlatovez iz Deske nedavno dospeo da se predstavi u kineskoj pretsonici Pekingu. Kada je tamo Udruženje narodne umetnosti i radinosti Županije Bekeš predstavljalo rukotvorine sa mađarskim narodnim motivim, uvrstile su i srpski zlatovez vezilja iz radionice KUD „Banat“. 

Milorad Mitrović