U Spomen zbirci Pavla Beljanskog otvorena retrospektivna izložba „Petar Lubarda 1907-1974-2017”

Autorke zajedničke postavke Spomen zbirke i Kuće legata iz Beograda su mr Milana Kvas i Dina Pavić, a izložbu je otvorio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

„Na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru vek za nama su, u umetničkom smislu, možda najupečatljivije obeležili visoki dometi slikarstva koji su uveliko prevazišli granice ne samo tog prostora. Uz uvažavanje nesporne veličine mnoštva njegovih savremenika, teško da je iko tome dao veći doprinos od Petra Lubarde“, rekao je Mirović i ukazao na to da je najbolja potvrda za to niz renomiranih međunarodnih priznanja koja je za života dobio i izuzetan ugled koji je uživao na svim svetskim umetničkim meridijanima.

Ukazujući na neprolaznost Lubardinog dela, što se i gotovo pola veka posle njegove smrti nedvosmisleno vidi pri susretu sa svakom njegovom slikom, Mirović je skrenuo pažnju na nežne prizore Pariza umetnikove mladosti, veličanstvene pejzaže naših krajeva koji su obeležili potonje faze stvaranja, čudesni spoj epskog i modernog u impozantnim kompozicijama mitskih bitaka iz različitih perioda naše istorije, portrete pred čijom životnom izražajnošću bukvalno zastaje dah. Po Mirovićevim rečima, ono što je Lubarda stvorio i iza sebe ostavio je sve življe i sve impresivnije – predodređeno na večnost.

Spoj arhetipskog i modernog

„Petar Lubarda je umetnik koji je pomirio arhetipsko i moderno, tradiciju i savremeno, koji je uspostavio relacije između svetskih veličina poput Delkroa, Sezana, Matisa ili Sutina, fresko slikarstva srpskog srednjeg veka i drevnih indijskih verovanja, dogmatske umetnosti šeste decenije i radikalnosti Yeksona Poloka i njegovih sledbenika, Jugoslavije i sveta, kao i crnogorskog ambijenta u kojem je odrastao i urbanog okruženja Pariza i Beograda gde je živeo“, predstavlja ovog umetnika Jasna Jovanov, upravnica Spomen zbirke.

Otvarajući izložbu, predsednik Pokrajinske vlade je ukazao i na dokumentarni osvrt na umetnikov život i vreme u kojem ga je proveo, s obzirom na to da postavka obuhvata i iscrpni arhivski materijal vezan za slikarevo stvaralaštvo, kao i na priču o prijateljstvu Petra Lubarde i Pavla Beljanskog, dva čoveka neraskidivo vezana istim strastima - ljubavlju prema umetnosti i željom da vide i upoznaju svet i izvan granica prostora na kojem su ponikli i tako prošire i obogate i sopstvene, i naše vidike, a da ipak ostanu svoji. Delo i jednog i drugog svedoči da su u tome uspeli, rekao je Mirović pohvaljujući kreativno pregnuće Spomen zbirke Pavla Beljanskog i Kuće legata koji su upriličili ovaj izuzetan događaj.

Izložbu kojom je obuhvaćeno 29 Lubardinih dela iz svih faza njegovog bogatog umetničkog stvaralaštva u rasponu od 1928. do 1971. predstavili su dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, i Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata. Pored Lubardinih slika koje se čuvaju u ovim institucijama, posetioci će na izložbi biti u prilici da vide i dela iz drugih zbirki kao i privatih kolekcija.

Izložba je avgustu premijerno predstavljena u Dvorcu Petrovića, u Centru savremene umjetnosti Crne Gore u Podgorici, a posle Novog Sada će od 9. novembra do 10. januara 2018. gostovati u Kući legata u Beogradu, dok se njena turneja završava postavkom u Galeriji koja nosi Lubardino ime u Andrićgradu od 13. januara do 11. februara. U Spomen zbirci ove jeseni će biti održan regionalni naučni skup na kome će desetak učesnika sveobuhvatnije sagledati život i delo Petra Lubarde sa umetničkog, istorijskog i kulturološkog aspekta, a promocija Zbornika radova biće u decembru u SANU u Beogradu.

N. Popov

Foto: F. Bakić