Milan Glušac za Dnevnik: Olimp u ravnici vraća se na stare staze

"Na jednom mestu su košarkaški tereni mali i veliki, tereni za fudbal, tenis, golf, teretana na otvorenom i zatvorenom, kuglana, streljana, bazeni, stolovi za stoni tenis, i hotel i restoran pa nije ni čudo što su tereni uvek rezervisani nekoliko meseci unapred za pripreme", kaže za „Dnevnik“ predsednik opštine Milan Glušac.

Na košarkaškom terenu smo zatekli i košarkaše kluba „Timba“ iz Rumunije, koji su s trenerom Zoranom Milojevićem došli baš u Vrbas na pripreme.

Predsednik opštine Vrbas kaže da ga mnogi pitaju otkud crnci u Vrbasu, a za to je zaslužan upravo Zoran, koji je svoj tim mogao odvesti na pripreme u bilo koji grad na svetu, a doveo ih upravo u rodni Vrbas.

"Takve uslove nema niko u staroj Jugoslaviji, prošle godine smo organizovali i dečji kamp za košarku s 80 klinaca, kao i rukometa za 60 dece, a naš grad u junu i julu iduće godine biće prepun mladih košarkaša, a neki od njih doći će čak i iz Irana", kaže Milojević, i dodaje da im je lokalna samouprava oduvek izlazila u susret.

Osim sporta koji je izuzetno važan za tu opštinu jer je sportski turizam sve razvijeniji, ove godine za kulturu biće izdvojeno četiri miliona dinara za KUD i manifestacije, dva miliona udruženjima, četiri miliona za informisanje, dva miliona verskim zajednicama i 600.000 dinara savetima nacionalnih manjina.

"Za samu kulturu izdvojili smo devet miliona dinara, a s crkvama i ostalim udruženjima 12,6 miliona, što je izuzetno važno jer u našoj opštini živi 26 nacionalnih manjina i veoma je bitno naglasiti da decenijama ne beležimo nijedan incident", napominje Glušac.

Ove godine Pokrajina izdvojila i 35 miliona dinara za pristupnu saobraćajnicu za centralno postrojenje za preradu otpadnih voda.

Glušac napominje da je saradnja s Pokrajinom na izuzetnom nivou i da je s pokrajinskim sekretarima na telefonskoj vezi svakodnevno kada dođe do nekih problema, dok se i s predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem često čuje radi dogovora o projektima.

"Moram da napomenem da nikada nismo imali tako dobru saradnju s pokrajinskim vlastima, koje nam zaista pomažu u našim projektima", napominje Glušac, koji se povukao s mesta predsednika opštine da bi izašao na izbore zajedno s predsedničkim izborima, zbog ekonomskog efekta, i ponovo je na funkciji od maja.

Kada je stupio na funkciju, zatekao je dug od 1,605 milijarde dinara, što je bilo veliki problem.

"Imajući u vidu da više ne postoji ona industrija koja je funkcionisala sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Vrbas bio među najjačim gradovima po privrednoj snazi, morali smo da povučemo konkretne poteze da bismo sugrađanima mogli pružiti što kvalitetniji život", kaže Glušac, dodajući da je dao ostavku na mesto predsednika opštine upravo da bi uštedeli deo novca. Osim pomoći pokrajinske vlasti, ta opština ima veliku podršku i od republičkih.

"Moram da napomenem da nijedan dan nismo bili blokirani, što pokazuje veliku ženju da se naša opština vrati na stare staze, kada je bila „Olimp u ravnici“ i kada je bila grad sporta i kulture", kaže Glušac, i dodaje da opština sada broji 43.000 stanovnika s mesnim zajednicama, dok sam Vrbas ima 25.000 stanovnika, od kojih je 5.500 nezaposleno. Međutim, taj broj se od početka godine smanjio više od polovine.

Glušac kaže da pokušavaju da naprave dobru organizaciju s pođednakim ulaganjem u grad i mesne zajednice, ali da tu ipak prednjači grad zbog dosta dobrih projekata.

"Najvažnija nam je zaposlenost, čemu ide u prilog činjenica da nismo imali nijednu industrijsku zonu, dok sada imamo 135 hektara, sve katastarski sprovedeno i delom opremljeno, dok kroz projekte pokušavamo da je celu opremimo", kaže Glušac, i dodaje da s pokrajinskim i republičkim organima pokušavaju da sprovedu i taj projekat u delo.

U industrijskoj zoni su poljoprivredna dobra, silosi i sušare.

Na parcelu od 4.000 kvadratnih metara uskoro dolazi italijanski investitor, koji će se baviti trikotažom i uposliti oko 70 radnika.

"To je prva grinfild investicija u Vrbasu, od milion evra, a ta tekstilna fabrika će se prostirati na 2.000 kvadratnih metara, sam pogon", kaže Glušac.

Naš sagovornik dodaje da su od 2008. do 2012. godine ostali bez 5.500 radnih mesta pored kompletne industrije koju imaju.

"Svakodnevnom promocijom na svim sajmovima i većim događajima pokušavamo da privučemo investitore te smo uradili film dronom, koji pokazuje da je geostrateški položaj naše opštine odličan ", kaže Glušac.

Prema njegovim rečima, okreću se turizmu sve više.

"Okrećemo se i više turizmu da bismo razvili naš Sportski centar, ali i geotermalne izvore, koji su zapečaćeni osamdesetih godina, i tu su problem imovinskopravni odnosi jer su bušotine NIS-ove, a kvalitet vode je kao u Kanjiži. Banjski i rekreativni turizam bi nam i te kako pomogao", kaže Glušac.

On napominje da pokušavaju da održe intenzitet i kulture i sporta te je deci besplatan boravak na svim terenima, a i stipendiraju se najbolji učenici i dodeljuju nagrade za najbolje sportiste.

"Iako se u većini gradova smanjuju svote i podrška za kulturu, mi se trudimo da to pojačamo i održimo kvalitet kulturnih događaja", kaže Glušac, i dodaje da „grad na pesnikovoj ruci“ to i dalje ostaje, a da manifestacije „Poezija mladih“ puni iduće godine pola veka, a Festival dece-pesnika navršava 30 godina.

Najbitniji projekat za Opštinu Vrbas je sanacija Velikog bačkog kanala, odnosno kako ga je Evropa prozvala, ekološke crne tačke.

Po proceni Ministarstva za zaštitu životne sredine, potrebno je još 3,5 miliona evra za završetak cele kanalizacione mreže na teritoriji opštine Vrbas.

"Pokušavamo da dobijemo taj novac preko IPA fondova, u saradnji s Ministarstvom", objašnjava Glušac, i dodaje da je to druga najveća EU investicija u Srbiji nakon izgradnje „Žeželjevog“ mosta u Novom Sadu.

Rešena je linija vode, a ostala linija mulja, a ovih dana kreće i rešavanje mulja, tako da će centralno postrojenje biti gotovo do aprila iduće godine, kada će se otpadne vode iz Crvenke, Kule i industrije i građanstva, prerađivati i otpuštati u Veliki bački kanal, koji je industralizacija pokvarila puštanjem otpadnih voda bez ikakve pažnje o ekologiji.

Na projektu „Revitalizacija Velikog bačkog kanala“ rade zajedno Pokrajina, Republika i JVP „Vode Vojvodine“; pokušavamo da nađemo najbolje rešenje za izmuljavanje i njegovo čišćenje. To je najveći problem opštine.

Prvi sertifikat koji je dobila ta samouprava je ISO 9001, čime se mnogo brže dobijaju dozvole za investitore, dok je drugi još važniji za investitore ISO 50001, čime je Vrbas najbolja kancelarija za energetiku u Srbiji, a taj sertifikat ima samo nekoliko lokalnih samouprava u Evropi, po čemu je ta opština nadaleko poznata i na pragu su uvođenja BSI sertifikata.

"Ideja je da pružite dobru mogućnost za investitore, gde će svaka investicija biti odrađena od početka do kraja", ističe Glušac, i dodaje da je Kancelarija za energetiku međunarodno priznata i da je od Švajcarske dobila 1,6 milion franaka za energetsku optimizaciju škola i vrtića.

Maša Stakić

Foto: Jelena Ivanović