Održana prva javna rasprava o strategiji razvoja kulture
Strategije ne rešavaju stvari same po sebi, „ne sipaju se u traktore”, ali je ipak reč o korpusu ideja o tome u kojem pravcu želimo da idemo, izjavio je danas resorni ministar Vladan Vukosavljević otvarajući u Matici srpskoj prvu javnu raspravu o strategiji razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine.
"To je prvi put da je strategija posvećena kulturi ugledala svetlost dana i da će o njoj biti dijaloga. Srbija takav dokument u svojoj istoriji nikada nije imala. A on je neophodan jer se njime definišu pravci razvoja kulture u našoj zemlji u narednih deset godina", kaže Vukosavljević.
Apostrofirajući neke od osnovnih tema strategije, ministar je naveo pitanje idnetifikacije srpskog kulturnog prostora, odnosno prostora na kojem je srpski narod ostavio tragove materijalnog i nematerijalnog nasleđa.
"Srpski kulturni prostor se u tom smislu prostire od Kumanova i Dubrovnika do Pešte, Beča i Trsta. To, dakle, nije političko već identitetsko pitanje, koje je pri tome izuzetno važno upravo zbog zaštite tog nasleđa koje nije na teritoriji Srbije", kazao je ministar.
Kao drugo važno pitanje, Vukosavljević je naveo definisanje dimenzija srpske kulture. Obrazlažući taj termin, ministar je istakao da je dužnost ove generacije da determiniše šta je to što čini jezgro srpske kulture u poslednjih 1500 godina, odnosno da pokuša da definiše njen DNK: ko smo, šta smo...
"Srpski narod nema razloga da se tog DNK stidi, naprotiv, može i treba da se ponosi vlastitom kulturnom istorijom", dodao je resorni ministar.
Ipak, kao prioritetno on je naveo rešavanje pitanje finansiranja.
"Prvobitna ideja, predviđena u strategiji, bila je da se postepeno, iz godine u godinu, procenat izdvajanja povećava 0,1 odsto da bi se do 2027. stiglo do blizu dva odsto BDP-a. Međutim, sada je plan da već u 2018. napravimo skok do te „magične” granice od jedan odsto, a da se od 2019. nastavi povećavanje po 0,1 procenata. No, hoće li tako i biti, zavisi od drugih ministarstava i niza faktora... ",naveo je on.
Govoreći o značaju zakonodavne aktivnosti, koja proističe iz strategije, ministar je rekao da samo uređena legislativa može pomoći da se sve zamišljeno sprovede u delo. On je istakao i značaj zaštite kulturnog nasleđa, čemu je u dokumentu posvećena velika pažnja, baš kao i međunarodnoj saradnji, te u tom kontekstu otvaranju četiri srpska kulturna centra – u Berlinu, Trstu, Moskvi i Pekingu – koji bi mogao da proradi već do kraja ove godine.
"Mislim da smo na dobrom putu, a javne rasprave, koje će u narednih mesec dana biti organizovane i u Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu i Beogradu, pokazaće šta u dokumentu treba popraviti, šta dodati, šta je višak, a šta mu manjka. U svakom slučaju, bilo bi dobro da naša država što pre dobije taj dokument i da na temelju njega nadležne institucije preuzmu obaveze i kada je u pitanju finansiranje, i kada je reč o zaštiti kulturnog nasleđa i kada govorimo o savremenom kulturnom stvaralaštvu", zaključio je ministar.
Po rečima predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića, nijedno ozbiljno društvo neće ostaviti sferu kulture bez temeljnih strateških zamisli koje opisuju, kako pogled na kulturnu prošlost, tako i pogled na sadašnjost i budućnost, a predsednik novosadskog Ogranka SANU akademik Stevan Pilipović ocenio je, učestvujući u potonjoj raspravi, da u dokumentu ima još detalja koje valja popraviti, te da tome treba pristupiti krajnje ozbiljno jer je kultura jedan od fundamenata svake zajednice.
Prorektorka Univerziteta u Novom Sadu za nauku prof. dr Snežana Smederevac upozorila je pak na to da u strategiji nedostaje odgovarajući odgovor na kulturološki izazov, koji je naveden u samom dokumentu: da se kulturne potrebe danas najčešće zadovoljavaju u privatnom prostoru – čitanjem knjiga i štampe, gledanjem filmova na televiziji ili računaru, pretraživanjem interneta...
"Moramo da odgovorimo na pitanje šta zapravo hoćemo: da nam kultura bude elitistička ili želimo da zadovoljimo kulturne potrebe najšireg sloja građanstva", rekla je prof. dr Smederevac.
Akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, najpre je ocenio da bi bilo svrsishodnije da se u ovom trenutku donosi strategija koja bi pokrila period od četiri godine, dakle da bude u okvirima mandata Vlade i ministra da se ne bi dogodilo da se s nekim drugim ministrom i nekom drugom vladom, možda druge političke provenijencije, piše novi dokument.
"Nije nevažna – naprotiv – ni činjenica da u ovom trenutku ne znamo da li ćemo u narednih deset godina biti blizu, daleko ili unutar Evropske unije", dodao je akademik Vuksanović.
Uz određene pohvale, on je naveo i neke primedbe na račun strategije razvoja kulture Republike Srbije, istovremeno iznoseći i predloge, poput preciznijeg uređenja pitanja digitalizacije, zatim ustanovljenja enciklopedijskog zavoda pri Matici srpskoj, pa sistemskog rešavanja pitanja državnog otkupa knjiga, a posebno je akcentovao odnos prema srpskom jeziku i srpskom pismu, upozorivši na to da ćirilica danas ima poziciju pastorke, a latinica sve više preuzima ulogu maćehe.
Navodeći da se u dokumentu, između ostalog, najavljuje izgradnja sedam novih muzeja, akademik Miro Vuksanović je na kraju podsetio na to da Srbija već ima strategije razvoja i nauke i obrazovanja, koje se ne primenjuju, te je svoje slovo zaključio rečima da se nada da na kraju nećemo samo dobiti „muzej strategija”.
M. Stajić