Predsednik Ogranka Sanu u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović o izboru novih članova

Sledeće 2018. godine biraće se novi članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Priprema tih izbora je jedna od najvažnijih aktivnosti, kojoj se u SANU posvećuje velika pažnja. O tome, kao i o stanju u Srbiji i pozicijama domaćih visokoobrazovnih i naučnih institucija, razgovorali smo s akademikom Stevanom Pilipovićem, predsednikom Ogranka SANU u Novom Sadu.

- Manji uspeh izbora u odeljenjima društvenih i humanističkih nauka, kao i u umetnosti, u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa različito se tumači, ali nesklad u broju akademika u navedenim odeljenjima, gde ih ima duplo manje u odnosu na broj članova odeljenja tehničko-tehnoloških i prirodnih nauka, obavezuje nas da se s posebnom pažnjom posvetimo predstojećim izborima – kaže profesor dr Pilipović, naš vodeći matematičar izuzetnog renomea u prestižnim naučnim krugovima međunarodne naučne zajednice.

Šta je prioritet pri izboru u SANU i da li već ima konkretnih kandidata?

- Društvene i humanističke nauke, kao i umetnost, jesu u izvesnoj meri prioriteti u SANU, ali imamo odlične kandidate i u drugim oblastima. Očekujemo podršku svih relevantnih naučnih i umetničkih institucija, posebno Univerziteta u Novom Sadu koji ima veliki naučni i umetnički potencijal. Rano je da govorimo o konkretnim kandidatima, ali smo, proučavajući baze podataka, utvrdili da imamo sjajne kandidate, među kojima i one koji su još dovoljno mladi da budu kanidati i u narednim izbornim ciklusima. Usvojeni „numerus klauzus”, do 25 članova u svakom od osam odeljenja SANU, u značajnoj meri smanjuje šanse izbora kandidata u Odeljenju matematike, fizike i geo nauka, kao i u Odeljenju medicinskih nauka. Duboko verujemo da je i sam čin kandidovanja veliki uspeh za kandidata kao i za instituciju u kojoj radi. Tome se ne poklanja dovoljna pažnja pa kandidati sopstveni neizbor doživljavaju kao neuspeh, što svakako nije tačno. U pitanju su vrlo kvalitetni naučnici i umetnici.

Kako je Ogranak u Novom Sadu deo SANU i brine o nauci i umetnosti u Vojvodini, želimo maksimalno da istaknemo važnost prijema članova SANU iz naše sredine. „Srpska Atina” ima poseban značaj u našoj prošlosti. Gledano kroz istoriju, 50 članova Srpske akademije se školovalo u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”. Međutim, rezultati izbora u nekoliko poslednjih ciklusa su zabrinjavajući. Imali smo 2000. 27 članova Ogranka, a danas ih imamo 20. I starosna struktura je značajno nepovoljnija pa je tako uvećan i broj članova Ogranka koji su van radnog sastava. Takođe, treba imati u vidu da se u SANU ne primaju članovi po teritorijalnoj pripadnosti, nego po stvaralaštvu koje objektivno treba oceniti. Dešava se često da u raznim sredinama imamo sjajne kandidate iz iste naučne ili umetničke oblasti, ali i kandidatima, i svima nama treba da bude jasno da istovremeno ne mogu svi biti izabrani. Potrebno je strpljenje, a i velika je odgovornost na akademicima prilikom izbora novih članova.

Unutrašnji dijalog o Kosovu

- Poziv predsednika Aleksandra Vučića na razgovore o rešenju problema na Kosovu, upućen i SANU preko sredstava javnog informisanja, smatram vrlo značajnim - ističe Pilipović. - Važno je da ljudi sa vizijom i primerenom odgovornošću za razvoj našeg društva iznesu svoja mišljenja i da dođemo da usaglašenih stavova o rešavanju kosovskih problema. Članovi SANU sa naučno-stručnim potencijalima potrebnim za analizu problema mogu učestvovati u formulisanju rešenja koja omogućavaju bolju budućnost Srbije opterećene velikim pritiscima i različitim interesima. Svakako, potrebno je da u najvećoj mogućoj meri zaštitimo naše interese, naš narod. Konfuziju stvaraju oni koji nedovoljno misle na budućnost naše dece (da parafraziram našeg čuvenog dramskog pisca), oni koji misle da rešenja zavise samo od nas. Poštujmo druge da bi i oni poštovali nas.

Kakav je vaš stav o svetskim rang listama s visokoobrazovnim institucijama?

- Šangajska lista ima određeni značaj kao globalni pokazatelj organizovanosti nastave i nauke na univerzitetima. Međutim, uočavaju se razlike koje nisu izraz objektivnih vrednosti rangiranih. Posebno, te razlike pokazuju da lista nije pouzdani pokazatelj kvaliteta. Takmičarski duh jeste pozitivan ako se koristi za unapređenje i nastave i nauke i ako se razume činjenica da nastavne i naučne oblasti ne mogu da se mere istim aršinima. Mi matematičari znamo veoma dobro da nije moguće upoređivati samo brojne pokazatelje, recimo, broj radova i impakt faktore u raznim oblastima. Citiranost je potpuno drugačija, čak i u raznim oblastima matematike, a u poređenju s prirodnim naukama, razlike su drastične. Odavno znamo da je u relativnom odnosu matematika visoko rangirana. Imamo veoma organizovano Društvo matematičara Srbije, Srpsko naučno matematičko društvo kao i doktorsku školu matematike u Srbiji koju su formirali univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru kao i matematički institut SANU. Kada govorimo o rezultatima matematičara na Univerzitetu u Novom Sadu, uočava se da imamo procentualno veći broj matematičara sa malom produktivnošću, što negativno utiče na poziciju na listi. Međutim, to nije tako važno. Opredeljenje kojim se mi rukovodimo na Derepartmanu za matematiku i informatiku, a to je kvalitet, jeste od suštinske važnosti za razvoj matematike. Bez utemeljene analize rezultata nije moguće ceniti matematičare. Usmeravanje ka naučnim oblastima zastupljenim u svetskim centrima je put koji bi treblo da sledimo. Olako i neselektivno sakupljanje bodova sa radovima u neadekvatnim časopisima nije nešto na čemu se temelji budućnost. Kvalitetu dajemo ne manji značaj od kvantiteta pa čak i po cenu „ispadanja” sa Šangajske liste.

Šta su glavni problemi nauke u Srbiji?

- Naučna zajednica Srbije opterećena je uplitanjem u organizaciju nauke onih koji nisu u dovoljnoj meri upućeni u probleme naučne politike. Površnost u analizi stanja u nauci i neargumentovano zastupanje interesa manjih celina je dovelo do odlaganja projektnog ciklusa. Kao jedan od aktera kreiranja naučne politike, 10 godina sam bio član Nacionalnog saveta za nauku, a pre toga, isti broj godina, prvo član, pa predsednik Matičnog odbora za matematiku, pokušao sam u listu „Politika” da iznesem svoje gledište o problemima organizovanja nauke u Srbiji, ali su me tamo odbili i odlučili su da daju prostor, vrlo često, neutemeljenim mišljenjima o nauci. Kakvo je stanje u nauci danas? Uočava se samo dalje komplikovanje odnosa instituta, univerziteta i organa vlasti u tom sektoru. Mešanje pojmova „nauka” i „inovacije”, sindikalni kriterijumi koji ne treba da postoje u naučnoj politici, otkrivanje „tople vode” u formulisanju kriterijuma, nedostatak konkretnih predloga, jesu karakteristike stanja u kojem se nauka u Srbiji nalazi.

Vladimir Crnjanski