Novac stiže i bez podsticaja
Strani investitori su prošle godine u Srbiji najavili 77 grinfild projekata, dok ih je u 2015. bilo 57, od kojih je više od polovina u prerađivačkoj industriji, prvenstveno u proizvodnji elektronskih komponenti i auto delova, kao i nekretnina i tekstila.
Srbija je, prema globalnom indeksu grinfild stranih direktnih investicija, imala skor od 12,02 poena u prošloj godini, što ukazuje da je ona zemlja jugoistočne Evrope koja je privukla 12 puta više takvih investicija nego što bi se moglo očekivati od jedne privrede te veličine, istaknuto je u analizi londonskog ekonomskog dnevnika Fajnenšel tajms. Drugim rečima, Srbija je svetski lider po iznosu grinfild stranih direktnih investicija u odnosu na BDP u 2016. godini.
Strani investitori su prošle godine u Srbiji najavili 77 grinfild projekata, dok ih je u 2015. bilo 57, od kojih je više od polovina u prerađivačkoj industriji, prvenstveno u proizvodnji elektronskih komponenti i auto delova, kao i nekretnina i tekstila. Prema podacima iz Svetskog izveštaja o investicijama koji objavljuje UNCTAD, Srbija je prošle godine imala nešto preko dve milijarde dolara ili 1,8 milijardi evra stranih investicija, što je činilo više od polovine ukupnih stranih direktnih investicija koje su ušle u region Jugoistočne Evrope koji pored naše države obuhvata i Makedoniju, BiH, Albaniju i Crnu Goru. Taj izveštaj pokazao je i da je u Hrvatsku prošle godine ušlo 6,5 puta više stranih investicija nego godinu dana ranije, ali ona ipak znatno zaostaje iza naše države, jer je ubeležila 1,3 milijardu dolara.
Takođe, najnoviji podaci ma koliko bili dobri za Srbiju, pokazuju i to da ona vodi “ljutu” borbu sa zemljama u regionu koje na sve načine pokušavaju da privuku strane investore, te da je i to razlog više davanja subvencija i mnogih drugih pogodnosti investitorima kako bi upravo ovaj prostor izabrali za svoju investiciju i zaposlili ovadašnje, a ne komšijske radnike. Jer, strane direktne investicije daju bitan doprinos ubrzanju ekonomskog rasta na održivim osnovama, a znatno utiču i na povećanje ukupnih investicija, proizvodnog potencijala i konkurentnosti srpske privrede, a dovode i do otvaranja novih radnih mesta. Jer, odmah iza Srbije po procentu privlačenja stranih inveticija u prošloj godini je Makedonija, koja često “pikira” na iste investitore na koje računa i naša država i spremna je da ponudi više nego što bi strane kompanije mogle dobiti od nas.
Od usvajanja Zakona o ulaganju, 27. oktobra 2015. godine do danas, prema podacima koje je “Dnevnik” dobio u Ministarstvu privrede, potpisano je 42 ugovora o dodeli podsticaja investitorima od kojih je pet domaćih i 37 stranih. Ukupna vrednost dodeljenih podsticaja je 164.656.731 evra, a predviđena vrednost investicionih projekata je 417.019.766 evra i planirano je otvaranje 28.133 novih radnih mesta. Uspešno je realizovano ili se realizuje 39 projekata, a raskinuta su tri sa stranim investitorima.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenjuje da je podatak da je Srbija prva na svetu po direktnim stranim grinfild investicijama u 2016. godini najbolji dokaz napretka u unapređenju poslovne i investicione klime .
“Grinfild inesticije u Srbiju, osim boljih propisa i skoka na Doing Biznis listi Svetske banke, privukli su i kvalifikovana radna snaga i odlična pozicija koju imamo kao izvozno tržište. Naša država je proglašena za petu zemlju u Evropi po privlačnosti za industrijske projekte i šestu po broju radnih mesta otvorenih zahvaljujući stranim direktnim investicijama. Srbija trenutno sa stranim kompanijama pregovara o 53 investiciona projekta vredna 1,3 milijardu evra koja će omogućiti otvaranje oko 30.000 radnih mesta”, istakao je Čadež.
Ekonomistima, pak, u oceni da je Srbija prva u svetu po direktnim stranim investicijama u 2016. godini, “bode oči” isticanje da je naša država većinu stranih investitora privukla kao izvozna platforma, pre nego kao tržište samo po sebi. To, kako tvrde, znači da privlači strane investitore jer su regulatorna reforma, niska cena rada i pristup tržištu EU nadvladali ekonomske performanse koje ona sama može da ponudi za investiciju.
Budžet za investicije, navode u Ministarstvu privrede, za ovu godinu iznosi 64.319.158 evra i odnosi se za podsticaje koji su već ugovoreni ranije i za nove iz 2017. Od te sume 56.473.729 evra ide na izmirenje ranije ugovorenih obaveza, a 7.845.429 evra za prvu tranšu po ugovorima zaključenim u ovoj godini. Naglašavaju da se sredstva koje država daje na ime podsticaja investitorima isplaćuju u ratama. U većini slučajeva isplata je ugovorena u tri rate.
“Dobro je da smo privlačni stranim investitorima, jer je naša akumulacija mala, skoro da je nema. Zato zavisimo od strane štednje i direktnih stranih investicija mnogo više nego što je poželjno. Niski troškovi rada, međutim, nisu nešto čime treba da se hvalimo. U onoj meri koliko su oni važni, to znači da smo zakazali u drugim segmentima kao što je pravni okvir, stanje institucija i izvršavanje zakona i ugovora”, opaska je ekonomiste profesora Ljubomira Madžara.
No, put Srbije do liderskog mesta po iznosu gringild stranih direktnih investicija zahtevao je mnogo ulaganja u privlačenje stranih investitora. Prema analizi koju je Svetska banka uradila za interne potrebe Ministarstva privrede, za 30 projekata od oktobra 2015. do januara 2017. godine, država će na ime podsticaja dati 125,4 miliona evra. Ti projekti, kako je “Dnevniku” objašnjeno u Ministarstvu privrede, donose investicije vredne 340,9 miliona evra i zaposliće najmanje 21.276 radnika, a neto plata kreće od 504 evra. Ovi podaci, kako objašnjavaju u Ministarstvu privrede, pokazuju da je ukupan iznos očekivanih javnih prihoda od 512,79 miliona evra čak 4,08 puta veći od ukupno odobrenih sredstava za te projekte, kao i da država za tih 30 projekata daje 5.898,61 evra u proseku za svako novootvoreno radno mesto. Takođe, proizilazi da je očekivano vreme za povrat podsticaja koje država daje investitorima kroz javne prihode 14,07 meseci.
U Ministarstvu privrede rečeno nam je da je od 2006. do ove godine potpisano 327 ugovora o dodeli podsticaja investitorima, kao i da je ukupna vrednost dodeljenih podsticaja za taj period 530.481.924 evra, a isplaćeno je 301.194.315 evra. Prodviđena vrednost investicionih projekata za realizaciju svih ovih projekata je 2.196.773.817 evra i planirano jeotvaranje 87.521 novih radnih mesta.
Ljubinka Malešević