Arheološko nalazište kod Čuruga: Stari vinogradi kriju još blaga
ČURUG: Grupa arheologa iz Odeljenja arheologije pri Muzeju Vojvodine nedavno je obeležila 20 godina od početka zaštitnog iskopavanja kod Ciglane u Čurugu na potesu „Stari Vinogradi”, na ulazu u Čurug iz pravca Žablja i Novog Sada, koje predstavlja najveći arheološki projekat u Vojvodini u proteklih pola veka.
I u Srbiji je nalazište jedinstveno, jer nema lokaliteta gde se svake godine iznova iskopava teren i uvek dolazi do novih saznanja.
Rukovodilac projekta „Stari Vinogradi” arheolog Stanko Trifunović kaže da je nalazište vredno sa stanovišta arheološke i istorijske nauke.
„Stari vinogradi” su višeslojno arheološko nalazište gde su pronađeni ostaci kulture od kamenog doba do praistorijskih epoha, antičkog doba , srednjeg veka, do kraja 17. i početka 18. veka, kaže Trifunović.
Kako je dalje kazao, okupili su se u Čurugu da obeleže dve decenije rada tokom kojeg je u iskopavanjima učestvovalo više od dve stotine studenata arheologije, za koje je rad predstavljao dobru praksu da se ispeče zanat i nauči šta je arheologija.
Neki od njih ne samo što su u međuvremenu stekli diplome arheologa, rekao je u nastavku naš sagovornik, već su postali i doktori arhelogije, pa su s radošću primili poziv na jubilej.
Na proslavu su osim nekadašnjih studenata došli i predstavnici MZ Čurug i Opštine Žabalj, ali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata i Ministarstva za kulturu, jer je nalazište „Stari Vinogradi” tokom zaštitnog iskopavanja postalo značajan pojam u srpskoj arheologiji i jedno od najznačajnijih nalazišta u Srbiji sa do sada pronađenih više od hiljadu arheoloških objekata.
Lokalitet je ogroman, a dokle će se raditi na njemu zavisi od novca i od rada Ciglane.
Arheolozi idu ispred zaposlenih u Ciglani, pa su im i zahvalni jer im omogućavaju arheološki rad i praktično rad Ciglane prilagođavaju arheološkim iskopavanjima. Na sreću, u Ciglani su prepoznali značaj ovog projekta, jer da nisu sve što smo do sada pronašli bilo bi nepoznato, podvlači Stanko Trifunović.
Po rečima Trifunovića, nalazište se prostire na više stotina hektara i do sada se utvrdilo da se na ovom prostoru u kontinuitetu živelo od praistorije do 18. veka.
Nađeni su dobro očuvani lonci i zdele, koštane perle, staklene narukvice, gvozdeni noževi, oružje ratnika iz različitih epoha, više od stotinu zemunica i poluzemunica za stanovanje sa zemljanim pećima i stubovima koji su nosili dvoslivni krov, temelji drvene orgade…. Sve je to dokumentovano i fotografisano i na osnovu toga napisano više naučnih radova, predočava Stanko Trifunović.
Muzej Vojvodine svake godine konkuriše za sredstva s projektom da se na lokalitetu „Stari vinogradi” u Čurugu otvori arherloški park, muzej na otvrenom, gde bi se na lokalitetu rekostruisao period i uz pronađene arheološke objekte otvorila muzejska postavka.
Lokacija za to je odlična, nalazište je u blizini puta na asfaltu, a u blizini je i motel, pa bi se arheologija dobro povezala sa turističkom privredom, naglašava Trifunović i najavljuje da se za decembar u Muzeju Vojvodine priprema izložba „Čurug - 20 godina arheološkog iskopavanja“ koja bi potom bila preseljena kao gostujuća u Istorijski muzej Srbije, od juna do novembra 2018.
Namera nam je da posetiocima što vernije dočaramo svakodnevni život minulih vremena od najmlađeg gvozdenog doba do kraja turske vlasti, od dečje kolevke do zanata i ratovanja, kao i odnos tadašnjeg čoveka prema mrtvima i religiji, najavljuje arheolog Stanko Trifunović.
Zorka Delić
