Avantura od Tikvare do Đerdapa

Reč je o sportskim, odnosno rekreativnim ribolovcima koji se drugu godinu upuštaju u avanturu i plastičnim čamcima sa motorima od 20 do 25 konjskih snaga kreću na put rekom od desetak dana.

 "Verovatno sam najiskusniji u putovanju vodom od Bačke Palanke do Đerdapa", kaže Vojo Mandić, srednjih godina, a na vodi sa pecaljkama je od pete, šeste godine, kao i njegov brat Goran, koji je nadavno uhvatio soma od 35 kilograma. On kaže da su pre puta održali sastanak, podelili zaduženja, proverili čamce, motore, opremu, zdravstveno stanje.

Cela ekspedicija ima mnogo izazova, opasnosti i traži trezvenost i odgovornost svakog učesnika.

"Krajnji cilj nam je Golubinje, a tamo imamo smeštaj nekoliko dana. Posebno sam naglasio potrebe u pogledu bezbednosti i zdravlja učesnika. U čamcu mora biti prva pomoć, pojas za spasavanje, moraju se poštovati pravila plovidbe...", kaže Mandić. Od pet čamaca koji će izaći iz zalivnog jezera Tikvara na Dunav i krenuti put Đerdapa u tri čamca će biti po dva člana posade, a u dva čamca samo po jedan. Trojica članova ekspedicije će putničkim automobilom pratiti ekspediciju, obezbediti snabdevanje idočekati „dunavske mornare“ u Golubinju.

"Prosečna dubina Dunava od Bezdana do Beograda kreće se od pet do osam metara, osim onih delova gde postoje rupe, ili gde su kopani kanali", kaže Vojo Mandić, najiskusniji od palanačkih rečnih vukova, koji je do sada deset puta plovio ovom rutom.

Prema njegovim rečima, gledano po geografskoj karti i po iskustvu u jednom pravcu vodom treba preći 330 kilometara, ali oni znaju da je to po ravnoj liniji, a suštinski svi računaju na oko 400 kilometara u jednom pravcu, s tim što će biti mnogo teže kada se budu vraćali, jer tada će ići uzvodno.

"Uslovi za pecanje kod nas i tamo su drastično različiti, jer kad nas je sve mnogo pliće, a zamislite kada pecate na dubini od deset, pa i do 50 metara", kaže Mandić.

U ekipi su se i ove godine našli uspešni privrednici, advokati, radnici, trgovci, majstori limarije i farbarije, a sve ih je okupila strast prema reci i pecanju. Najstariji su, blizu osme decenije, Slobodan Bukvić Boban i Slobodan Bata Radenković, koji će kažu, pecati i belu ribu, jer treba nešto i jesti.  Penzionisani profesor Radenković, a ovo mu je prvi put da kreće u ekspediciju, kaže da će pecati samo deverike, jer ne veruje u velike ulove.

Čuveni Stanko Marjanac, inače po tradiciji zadužen za logistiku, odnosno kuhinju, nema puno poverenja u pecaroške kvalitete svojih drugara na nepoznatim vodama.

"Biće verovatno ribe u Golubinju, gde će nam biti baza, ako je uhvate ili ako daju pare da je kupimo", šeretski konstatuje Marjanac i dodaje da je siguran da će biti pasulja sa butkicama, junećeg i pilećeg paprikaša, možda škembića, svinjskog vrata na roštilju sigurno, okretaće se nešto na ražnju, a kolege će se svađati da li će biti prase, ili jagnje, a ja ću predlažiti oba.

Tomo Bakmaz, jedan od inicijatora ove ideje, kaže da će konvoj čamaca proći ispod osam mostova. Prvo ispod Petrovaradinskog, odmoriće se kod Beške, pa u Zemunu kod Garodša natankovati gorivo. Sledeće stajalište je Grocka... a dogovor je da za „Dnevnik“ svaki dan izveštavaju o svojim avanturama i šalju slike o kapitalnim ulovima.

M. Sudžum