Maksimalnu kaznu zatvora u Srbiji služe 82 osuđenika

U Upravi za izvršenje krivičnih snakcija kažu da u Srbiji trenutno tu najstrožu kaznu služe 82 osuđenika, među kojima nema žena.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je u februaru 2002. izmenjen Krivični zakon tako što je ona iz njega izbrisana.

Poslednje pogubljenje streljanjem izvršeno je 14. februara 1992. godine, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je „ljudski život neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne”. Nakon ukidanja te vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije, krivčno delo teškog ubistva, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina. 

Među osuđenima na maksimalnu zatvorsku kaznu ima klasičnih kriminalaca, pripadnika državne bezbednosti, bolesnih umova koji su počinili najgnusnuje zločine nad ljudima i decom...

Od plaćenih ubica tu je Željko Milovanović, koji je osuđen zbog ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića u Zagrebu 2008. godine.

Među onima koji su delovali iz nekih drugih interesa i učestvovali u likvidacijama važnih političkih ličnosti tu su nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija, kao i nekoliko pripadnika Jedinice za specijalne operacije.

Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52), koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005. u Padinskoj skeli, zatim Mališa Jeftović, koji je svoju pastorku Katarinu Janković (3) pretukao nasmrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi.

Proteklih godina osuđeni su i monstrumi kao što su Dragan Đurić iz Surčina, koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio petnaestogodišnju Tijanu Jurić iz Subotice, a tu je i Darko Kostić, koji maksimalnu kaznu služi zbog silovanja i brutalnog ubistva četrnaestogodišnje Ivane Podraščić u julu 2014. godine. Poslednji osuđeni na tu kaznu je Vladica Rajković iz Vratarnice, kod Zaječara, kome je Apelacioni sud u Nišu prošlog meseca potvrdio kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović.

Svi oni svoje kazne služe u najstože čuvanim zatvorima u Srbiji kao što su požarevačka „Zabela”, KPZ Beograd, poznat kao „Nova Skela” i KPZ Niš.

U Upravi kažu da svi osuđenici, bez obzira na visinu kazne, po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, imaju pravo na posetu dva puta mesečno. U posetu im može doći supružnik, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji i ostali srodnici. U zavisnosti od ponašanja na izdržavanju kazne i strogosti zatvora u kojem kaznu služe, mogu imati i druge beneficije pa zatvorske ćelije mahom dele s drugim osuđenicima. Smeštaj s drugim licima nije uslovljen visinom kazne, tako da ćeliju mogu deliti i s osuđenicima koji izdržavaju manje kazne.

Ipak, i pored brutalnosti koje su izvršili, i ti osuđenici imaju pravo da posle odslužene dve trećine zatvorske kazne od suda molbom traže uslovni otpust. Oni, shodno zakonu, mogu posle 26 godina i osam meseci provedenih iza rešetaka na uslovnu slobodu, ali takvih slučajeva za sada nema pa se ni ne zna kako će sudovi na takve zahteve odgovarati.