Nesuglasice između beogradskih advokata
Suprotstavljene struje u Advokatskoj komori Beograda, koje su proteklih meseci izabrale svaka svog predsednika, Upravni odbor, nosioce funkcija i članove organa te komore, ne spuštaju loptu i u protekla tri meseca su u sudove otišle razne tužbe jer oba rukovodstva tvrde, svako za sebe, da je baš ono i samo ono legalno i legitimno.
Upućeni otkrivaju da su dve struje, kako ona koju predvodi advokat Vladimir Gajić, koji je za predsednika AKB-a izabran 10. juna, tako i druga, na čijem čelu je Jugoslav Tintor, izabran za predsednika AKB-a 13. maja, ušančene u nepomirljivim stavovima i da pojedini beogradski advokati čak razmišljaju o tome da kandiduju ideju osnivanje još jedne advokatske komore Beograda, ali otvorena je i dalje opcija održavanja zajedničkih izbora, saznaje „Dnevnik“.
Član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije advokat Aleksandar Cvejić ističe da se što pre mora naći rešenje unutar same beogradske advokature da bi nastavila da radi nesmetano, ali ne podržava ideju o osnivanju nove komore niti je pristalica drugih solomonskih rešenja.
U ovom trenutku postoje, kako ukazuje Cvejić, praktično dva rukovodstva, a Advokatska komora Srbije, koja je na neki način ovlašćena da štiti zakonitost u radu područnih komora, vrlo jasno se odredila da je Upravni odbor s Jugoslavom Tintorom na čelu legitimini predstavnik advokature Beograda.
"Praktično, formalno sve poluge, sem računa u bankama, sada drži Upravni odbor s Jugoslavom Tintorom, s tim da banke, za sada, ne daju novac nikome", kaže Cvejić i dodaje da misli, međutim, da su na najboljem putu da se, uslovno rečeno, i ta formalna prepreka reši, da konačno beogradska advokatura počne da radi.
"Postoje razne tužbe pa više ne mogu do kraja ni da otkrijem ko je tu sve koga tužio, ali u svakom slučaju, mislim da sudovi nisu voljni da se mešaju u stvari advokature, što nije loše", kaže Cvejić.
Prava ljudi koji se sada upisuju u Komoru nisu ugrožena, bez obzira na to što je situacija fluidna i deluje neprijatno jer, maltene, ako pogrešite sprat naći ćete se negde gde niste očekivali.
Deo beogradskih advokata zalagao se za to da se problemi reše održavanjem novih zajedničkih izbora, a i Cvejić je mišljenja da bi to bio pravi izlaz.
"Koliko je meni poznato, Jugoslav Tintor je predlagao da se ide na zajedničke izbore, da to bude najkasnije u septembru ili oktobru, ali je druga strana, po informacijama koje su do mene došle, odbila i sada smo realno u statusu kvo, koji ne odgovara nikome, mada, bez obzira na neki budući ishod, pobednika ne može biti", smatra Cvejić.
"Činjenica je da postoji veliko nezadovoljstvo advokata radom Komore, što potpuno razumem i potpuno odobravam, ali sada osnivati nove komore, to bi bilo zaista previše", objašnjava Cvejić, i dodaje da je osnivanje drugih komora moguće, ali i da je sistem napravljen tako da je gotovo i nemoguće.
Na pitanje ima li poruku za svoje kolege u oba tabora, Cvejić odgovara da je njegova poruka da nema poruku.
"Ako nisu sposobni to da reše, onda treba da odstupe ", poručuje Cvejić.
Ipak, drugi sagovornik „Dnevnika“, zagovornik ideje da se problem dvovlašća u AKB-u, ako nije moguće drugačije, reši osnivanjem još jedne advokatske komore Beograda, smatra da tu opciju ne treba ignorisati.
"Između te dve struje, jedne oko kolege Jugoslava Tintora, i druge oko kolege Vladimira Gajića, toliki je animozitet, čak mislim i da stalno raste i da bi zaista trebalo ponuditi i opciju formiranja još jedne advokatske komore Beograda", objašnjava jedan advokat koji ne želi da mu pominjemo ime.
Međutim ostaje pitanje kako bi se te dve struje oko dva rukovodstva dogovorile koje od njih bi ostalo da rukovodi postojećim „starim“ AKB-om, a koje novim.
Realnost je i to, kako navodi Cvejić, da Upravni odbor AKB-a koji je priznat od AKS-a ne može da kontroliše sve prostorije AKB-a.
"S druge strane, Upravni odbor s Vladimirom Gajićem, drži drugi sprat pod praktičnom opsadom, a na vrata je navučena komoda. To je zista jedinstven slučaj u istoriji advokature, mislim ne samo ovde, da ne možete kao advokat normalno da uđete u prostorije Komore, kad dolazite u službu morate da se najavite, tamo vas na ulazu čeka obezbeđenje, plus navučen komad nameštaja na vrata. Lakše je danas ući u BIA ili Pentagon nego u prostorije AKB-a! To je zaista srozavanje ugleda advokture do krajnjih granica, i ta sramota mora da bude prekinuta ", naglašava Cvejić.
Advokat Vladimir Gajić, koji je za predsednika AKB-a izabran na izbornoj skupštini 10. juna, obratio se 26. jula Ministarstvu pravde pismom u kojem iznosi prozivke na račun Advokatske komore Srbije, odnosno njenog predsednika Dragoljuba Đorđevića. On u pismu navodi da je „zapanjujuća činjenica da se advokat Dragoljub Đorđević obraća Ministarstvu pravde, kao i drugim državnim organima, institucijama ili javnim preduzećima, i arbitritra ko je legalni i legitimni predsednik Advokatske komore Beograda, gde on rezolutno određuje da je to advokat Jugoslav Tintor“. U pismu, Gajić osporava legitimitet Dragoljuba Đorđevića na funkciji predsednika AKS-a, a citirajući Zakon o advokaturi, navodi da „Advokatska komora Srbije nema nikakve prerogative u odnosu na Advokatsku komoru Beograda, odnosno nema pravo nadzora nad zakonitošću rada AKB-a, niti na bilo koji drugi način može uticati na rad AKB-a“. „Pravosnažnom odlukom Višeg suda u Beogradu poništen je izbor Dragoljuba Đorđevića za predsednika AKS-a na Skupštini od 11. februara 2012. godine, kao i privremena mera kojom se Đorđeviću zabranjuje da obavlja bilo kakve službene radnje iz delokruga predsednika Komore. Pravna posledica takve sudske presude je da advokat Dragoljub Đorđević nikada nije ni bio predsednik AKS-a pa ne može ta svojstva obavljati ni u takozvanom tehničkom mandatu“, podvlači, između ostalog, Gajić u pismu Ministarstvu pravde.
J. Jakovljević