U Vojvodini sve više komaraca prenosnika malarije

Prema njegovim rečima potrebno je što pre reagovati, a to podrazumeva  strateško planiranje i organizaciju službi koja će se tim problemom baviti stalno - jer ako se „požar“ proširi, ističe dr. Petrić, tada je već kasno.

„Zaboravljamo da je u Vojvodini malarija iskorenjena tek u godinama iza Drugog svetskog rata. Mnogi veruju da je ta bolest karakteristična za trope, a 2011. godine u Grčkoj je izbila epidemija. Evropa beleži dugu i mučnu istoriju borbe protiv malarije. Trećina Napoleonove vojske u dolini Rajne, tokom  nemačke kampanje stradala je od malarije“, kaže dr Petrić.

Groznica koja lomi kosti

Od njenog iskorenjenja, najveća opasnost su takozvani „povratnici“ -  oboleli  koji su se zarazili malarijom u tropskim predelima, a nisu smešteni u karantin.  Bolest se prenosi tako što ženka komarca koja ih je „ujela“, pre polaganja jaja mora da uzme još jedan „krvni obrok“.

Najgore je kada se oboleli ne prijavi, kaže  dr Petrić, i podseća na slučaj u Kaću, od pre nekoliko godina, kada se upravo to dogodilo i to obolelom od  veoma opasne „denga“ groznice - koja se još naziva i „groznica koja lomi kosti“. Srećom bio je septembar i nije bilo „tigrastih“ komaraca koji mogu da je prenesu.

U Vojvodini je grupisanje najvećeg broja zaraženih komaraca, oko 60 odsto, zabeleženo u centralnom delu pokrajine. Tome doprinose brojni  rečni vodotokovi, odnosno relativno gusta kanalska mreža.

„Naše službe su delimično dobro organizovane, ali se radi na više koloseka koji su često neusklađeni. Primera radi,  Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu odvojeno prate virus Zapadnog Nila. Poljoprivredni institut skuplja komarce na 65 mesta u Vojvodini; u svakom okrugu na  po deset mesta. Ukoliko se nađe pozitivan uzorak upućuje se na analizu u Naučni institut za virusologiju u Kraljevu. Nakon toga dajemo obaveštenje, ali se događa da reakcije izostanu“, kaže dr Petrić.

Ulaganje u zaštitu se isplati

Prema njegovim rečima država, a to se događa i u mnogo razvijenim i uređenijim društvima od našeg, ulaganja u sisteme zaštite, nadzora i stručne službe doživljava kao velik i ne baš opravdan izdatak - posebno ako se „ništa ne dogodi“.

„Zaboravlja se da  dobro organizovane službe uvek donose i znatne finansijske uštede. U Italiji je razvijen jako dobar sistem praćenja virusa „Zapadnog Nila“ i „Usutu“ virusa što je značajno i zbog transfuziologije, jer se krv dobrovoljnih davalaca analizira na prisustvo virusa onda kada je to najoptimalnije. Tako su uspeli da uštede nekoliko miliona evra godišnje. Ne zaboravimo koliko košta lečenje obolelih, a pravovremena zaštita i uništavanje komaraca sve to predupređuju“, kaže dr. Petrić.

Kućni komarci (Culex pipiens) prenose virus Zapadnog Nila, i oni mogu da se razvijaju u bilo kojoj posudi , od čaše u sudoperi, do konzerve, kofe ili bureta, šahtovima... produkujući mase komaraca. Azijski „tigrasti“ komarac (Aedes albopictus) koji je kod nas prisutan već desetak godina, vrlo verovatno se odomaćio oko graničnog prelaza Batrovci i na nekim benzinskim stanicama uz autoput, kaže dr. Petrić i dodaje da je to  gotovo izvesno jer su ove godine larve i jaja otkrivani mnogo pre povratka prvih turista.

„Kako je ove godine početak sezone bio izuzetno hladan, kućni komarac se kasnije no obično pojavio. Ono što je do pre dvadeset godina bilo nezamislivo  - da se kućni komarac hrani na čoveku izvan kuće ili stana, sada se događa: ubadaju i u neposrednoj blizini stana. Visoke temperature čine da i one vrste koje se hrane biljnim sokovima u potrazi za vodom dolaze u grad i „bocnu“ čoveka“, kaže dr. Petrić.

Poznato je da je do sada u  Srbiju stizao sa primorja, iz Hrvatske, Crne Gore, Grčke tako što se nalazio u garderobi ili prtljagu putničkih automobila. Prva pauza u klimatizovanim automobilima je dovoljna da ženka komarca izađe iz vozila i položi jaja. „Tigrasti komarac“, koji inače moće da „ponese“ 22 različita virusa,  u svetu raširio tako što se nalazio u polovnim automobilskim gumama koje su iz Azije stizale u Ameriku.

Kako smanjiti brojnost komaraca?

Komarac je  insekt sa potpunim preobražajem, što znači da ima četiri stadijuma:  jaje, larvu, lutku i odraslog komarca. Larva i lutka moraju da žive u vodi, a boravak upravo u toj sredini ih čini posebno ranjivim.

„Kada bi ljudi obratili pažnju na to, uklanjajući njihova vodena skrovišta, smanjili bi njihovu brojnost na 40 do 50 odsto. Tada bi uključenje dodatnog ljudstva dalo puni efekat, a i nova takozvana SIT metoda tretiranja -  ubacivanja sterilnih mužjaka. Sve to ima efekta kada komarac tek počinje negde da se odomaćuje, ne i u situacijama visoke brojnosti. Kao mera zaštite stanovništva prilično je  efikasno postavljanje mreža i komarnika“ kaže dr Petrić.

Prošle godine je u Srbiji prvi put formirano telo koje okuplja medicinske stručnjake, veterinare i entomologe (stručnjake za insekte) i oni pažljivo prate situaciju. Novi Sad, kaže dr Petrić,  može da bude ponosan što je još 2005. godine počela saradnja pokrajinskog Zavod za zaštitu javnog zdravlja, Instituta za veterinarstvo i Poljoprivrednog fakulteta gde su praktično uključena svi segmenti - zdravlje ljudi, životinja, insekti i ekologija. Takva multidisplinarna organizacija rada je retkost u Evropi i svetu, ističe dr Petrić i dodaje da je reč o principu rada „One health“, odnosno „zdravlja za sve“.

Marko Ivanić