Milić: Poziv na dijalog odgovorno prihvatiti 

Milić smatra da je odluka pojedinih predstavnika opozicije da ne učestvuju u dijalogu neodgovorna i pogrešna, jer, kako objašnjava, nerešen status Kosova i Metohije "ometa intezivniju regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti i razmeni podataka", što je neophodno s gledišta stanja bezbednosti u regionu.



Razočaravajuće je, kaže Milić za Tanjug, da političke stranke, odnosno oni koji direktno utiču na izbore koje pravimo kao društvo i kao država, te stoga treba da imaju i ključnu ulogu u dijalogu, nisu u stanju da "sagledaju širu sliku".



"Posebno je neodgovorna, na primer, izjava Aide Ćorović, predstavnice Pokreta slobodnih građana, koji predvodi Saša Janković, ''da će Srbija pod Vučićem izaći geografski manja''", navodi predsednica CEAS.



Objašnjava da Ćorović sad optužuje Vučića za ono što je zapravo bila "kazna" međunardne zajednice za zločine koje su srpske snage činile na Kosovu 1999. godine.



Ni Saša Janković, ni Zoran Živković, kaže, nemaju ništa bolje argumente:



"Ništa manje nisu neodgovorni komentari Jankovića, koji sve svodi na to kako se Vučić odnosi prema njemu. Ili, Živkovića, koji kaže da je bitna sloboda kretanja Srba po Kosovu. A nije, bitne su mnoge druge stvari", kaže Milić .



I Demokratska stranka, koja je, podseća, svojevremeno i pokrenula "institucionalni dijalog sa institucijama Kosova", sada je nekonstruktivna i koristi svaku priliku da istakne sve negativne politike Vučića, za šta, inače, postoji i drugi prostor i drugi načini.



Milić takođe odbacuje argument opozicije da Vučić nije ponudio "ništa konkretno", i kaže:



"Vučić je predlozžio prihvatanje pregovaračkog okvira u kojem se spominje obavezujući dokument o normalizaciji odnosa, prihvatanje Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa, a to su konkretne stvari", ističe. 



Ukazuje da je i lider SDPS Rasim Ljajić ponudio veoma konkretan predlog, dinamiku i faze u kojima treba da idu pregovori.



Osim opozicije koja se ne uključuje u dijalog, ili to ne radi na pravi način, ona je kritikovala i deo civilnog sektora, koji, kaže, takođe ćuti, iako je pozvan da kaže šta ima. 



"Očito je da se samo deo civilnog sektora aktivirao, jer mi nismo čuli šta misli Beograd na vodi i ostale, nove ''singl išju'' (single išue) organizacije, kao što nismo čuli ni šta misle o potrebi suđenja za ratne zločine", ističe ona. 



Dobro je, smatra, što su se u dijalog uključili i izjasnili istoričari i akademici i to, u "pomirljivom tonu":



"Nigde nismo čuli radikalno ''ne'', niti ''hoćemo u sukob'' i zbog toga treba da budemo zadovoljni", istakla je Milić. Ona ukazuje da je dijalog pokrenut u trenutku kada se Evropa, ali i ceo svet suočava sa problemom terorizma i drugih bezbednosnih pretnji.



"U poslednjih nekoliko terorističkih napada po Evropi bilo je indicija da se nešto od oružja kretalo preko Zapadnog Balkana, i da su tuda prošli neki od migranata koji su izveli terorističke napade", podsetila je Milić.Stoga, prema njenim rečima, Srbija, na primer, ne bi trebalo da sprečava članstvo Kosova u Interpolu, jer je to, uverena je, u interesu svih nas."Terorizam ne bira. Možemo sutra i mi da budemo žrtve i mnogo je bolje imati razmenu podataka i zajedničko delovanje", navela je Milić.



Organizacija na čijem je čelu, Centar za evroatlantske studije, smatra da je, da bi dijalog išao u pravom smeru, potrebno da se analiziraju neki procesi i događaju, odnosno da se govori o uzrocima, povodima i dužini trajanja NATO bombardovanja, od toga šta su srpske snage bezbednosti radile na Kosovu neposredno pre i posle i šta je bio kontekst politički i geopolitički, pa da se međunarodna zajednica odlučila na tako nepopularan potez, i na kraju - šta se tim potezom postiglo.



Mora se, navodi Milić, takođe dati puna podrška radu Suda za zločine načinjene od strane UČK, pre svega po pitanju pobijenih i nestalih Srba, jer je vrlo malo rešenih slučajeva. Istovremeno, pred domaćim sudovima treba nastaviti suđenja za ratne zločine, zaključila je Milić.