Ponovo suđenje za privatizaciju „Tehnohemije”
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu Specijalnog suda kojom je troje bivših službenika Agencije za privatizaciju, nekadašnji direktor Miodrag Đorđević sa saradanicima Aleksandrom Vučetićem i Ljiljanom Mlađan, bilo osuđeno na zatvorske kazne po optužbi za nezakonito postupanje u vezi s kontrolom izvršenja ugovornih obaveza kupca društvenog kapitala preduzeća „Tehnohemija”.
Apelacioni sud je naložio ponavljanje suđenja, nalazeći da ukinuta prvostepena presuda „sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka”.
„U obrazloženju prvostepene presude izostali su razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. O činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji protvrečnost između onoga što se u presudi navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjenje, tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju”, navodi Apelacioni sud u sažetku svoje odluke objavljenom na sajtu.
Specijalni sud je sada ukinutom presudom izrekao Miodragu Đorđeviću tri godine zatvora, a po dve godine i četiri meseca Aleksandru Vučetiću i Ljiljani Mlađan, a svima i meru zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od pet godina.
Optužnica tereti okrivljene da su, kao članovi Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli ispunjenja ugovora o prodaji društvenog kapitala, od 6. aprila do 19. maja 2005. godine, u slučaju „Tehnohemije” „doneli dve odluke suprotno Zakonu o agenciji za privatizaciju i pribavili imovinsku korist kupcu „Tehnohemije” R. G. od 25.590.000 dinara”.
Po navodima optužnice, kupac društvenog preduzeća „Tehnohemija” R. G. nije ispunuo obavezu investiranja 29.234.000 dinara u osnovna sredstva tog preduzeća u roku od 12 meseci od 23. decembra 2003. godine, kad je ugovor zaključen, a okrivljeni su, ne vršeći kontrolu izvršenja obaveza iz ugovora, umesto da aktiviraju bankarsku garanciju ili da kupcu daju rok da to reguliše, prihvatili da je ispunjenje obaveze investiranja u osnovna sredstva kuća s bazenom, čijom kupovinom je 10. februara 2005. godine „Tehnohemija” stekla susvojinu na polovini, iako je kuća plaćena novcem tog subjekta privatizacije.
Optužba tvrdi da su okrivljeni prvo na sednici komisije 13. aprila 2005. godine doneli odluku da se oslobodi bankarska garancija na iznos od 25.590.000 dinara, a da su mesec nakon toga, na sednici komisije doneli odluku da se vrati bankarska garancija koju je kupac dostavio Agenciji za privatizaciju na ime obezbeđenja obaveze ulaganja u osnovna sredstva. Kasnije je, kako se navodi, na osnovu podataka iz izveštaja o sprovedenoj kontroli u „Tehnohemiji”, koji su bili dostupni i okrivljenima kao članovima komisije, Agencija za privatizaciju utvrdila da u postupku kupovine „Tehnohemije” kupac R. G. nije ispunio investicionu obavezu, zbog čega je 29. oktobra 2008. godine donela odluku o raskidu ugovora.
J. J.