U KC Novog Sada u sredu izložba fotografija Darka Dozeta

Na 27 panoa jedan od najpriznatijih novosadskih foto-reportera predstavlja 40 umetničkih i dokumentarnih fotografija, nastalih prilikom nekoliko njegovih boravaka u ovom drevnom manastiru.

Krupa je najstariji srpski manastir u severnoj Dalmaciji. Zapisna tradicija kaže da su ga tu, podno Velebita, 1317. godine sagradili dobegli kaluđeri iz bosanskog manastira Krupe na Vrbasu kod Banjaluke, uz materijalnu potporu srpskog kralja Stefana (Milutina) i sledećih dvaju suverena (Dečanskog i Dušana), ali i svekoliku pomoć tamošnjeg naroda. Sedam vekova duga istorija Krupe više je nego burna, jer su ovi tereni vekovima bili na raskršćima velikih civilizacija – Turske, Venecije, Francuske, Austrougarske... Mnoge su se vlasti menjale, tako da je i Krupa često napadana, skrnavljena i rušena, od 1345. do Drugog svetskog rata kada su ustaše spalile sve konake, pa do poslednjeg ubijanja devedesetih, kada je gotovo sav narod napustio ovaj kraj. Ipak, manastir je, ma koliko stradao, uvek obnavljan.

Jeromonah Gavrilo (Stevanović), iguman manastira, ovde je od februara 2000. U zapusteloj svetinji on i episkop dalmatinski Fotije zatekli su hrvatsku policiju koja je dobila zadatak da čuva manastir da ga zaluđene glave ne sruše. Ipak, nije sačuvan i od devastacije. Nijedna soba nije bila čitava, crkva je bila puna otpada, prozori polupani, zvona izrešetana mecima pa stoga gluva, spoljna vrata u fazi raspadanja, dok čuvenog manastirskog muzeja nije ni bilo.

– Kada sam došao u Krupu, zatekao sam pravu pustoš. Manastir zarastao u rastinje, koje kao da je nadiralo sa svih strana. Nije bilo stada da ga brsti ni ljudi da krče. Ni vode, ni struje, od Krupe do Šibenika nije bilo svetla, sablasni mrak kao u srednjem veku. U selima po dvoje-troje ljudi, najviše desetak. Tri nam je godine trebalo samo da očistimo manastir, uklonimo tragove divljanja i dovedemo ga u red – ispričao je svojevremeno „Dnevniku” iguman Gavrilo, koji će na slavu ove svetinje - Veliku Gospojinu, 28. avgusta – biti domaćin i centralne svečanost povodom velikog jubileja – sedam vekova manastira.

Autor izložbe Darko Dozet sarađivao je, podsetimo, sa najuglednijim svetskim novinskim agencijama, a fotografije su mu objavljivane diljem zemaljskog šara. Samostalne izložbe imao je u više od pedest gradova Srbije i inostranstva, autor je projekta „Koreni duše” posvećenog Kosovu i Metohiji, te koautor projekta „Svedoci trajanja” koji prikazuje srpsku kulturnu baštinu u Rumuniji.

Izložba posvećena Krupi obogaćena je, inače, i pratećim tekstovima Snježane Orlović. Ova istoričarke umetnosti vrstan je poznavalac manastira i crkava Eparhije dalmatinske i Eparhije gornjokarlovačke, a takođe je i autorke monografija povodom 700 godina najstarije srpske svetinje u severnoj Dalmaciji, koju je pripremila u saradnji sa teologom i istoričarem Radovanom Pilipovićem.

M. Stajić