U Dunavu na još deset mesta vrebaju zaostale bombe

Procenjena vrednost projekta, koji realizuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u saradnji s Vladom Nemačke i Programom za razvoj UN, jeste 20 miliona evra, a podrazumeva vađenje između 14 i 23 potopljena broda koja utiču na bezbednost plovidbe na sektoru Dunava nizvodno od Hidroelektrane „Đerdap 2”.

Projekat je inicirala ministarka građevine Zorana Mihajlović, a pomoćnik u Ministarstvu Veljko Kovačević kaže je da je on važan ne samo za Srbiju već i za sve podunavske zemlje. Kako navodi, cilj projekta je da do 2020. godine potopljeni brodovi budu izvučeni iz korita reke.

Takođe, navodi se da će se u saradnji s nemačkim roniocima raditi na ispitivanju prisustva neeksplodiranih ubojnih sredstava, što je preduslov za bezbedno vađenje flote iz Dunava.

Lokacija koja privlači posebnu pažnju je luka Prahovo kod Negotina. Tamo se pod vodom kriju potopljeni nemački brodovi koji, kada je nizak vodostaj, ugrožavaju i plovni put na tom delu Dunava.

Poslednjih nekoliko godina samo u Dunavu pronađeno je i uklonjeno šest avionskih bombi i 25 komada drugih vrsta eksploziva.

Na nekima od 23 potopljena nemačka broda je i pravi ratni arsenal. Postoji svedočenje istraživača da se tamo i dan-danas nalazi više od 213.000 tona ratne tehnike koju su nacisti pokušali da spasu povlačeći se 1944. godine s Istočnog fronta. Pojedini brodovi su i dalje puni eksploziva, u njima su još uvek dubinske mine, koja predstavljaju veliku opasnost, upozoravaju upućeni.

Evropska agencija za rekonstrukciju je 2009. godine finansirala tehničko izviđanje na 11 lokacija na Dunavu i Savi, da bi dve godine kasnije počelo uklanjanje neeksplodiranih sredstava u luci Prahovo. Radovi su trajali do marta 2013. godine, ali zbog nedostatka novca projekat nije završen.

Inače, za rešavanje problema bombi u rekama ne pomažu ni mnogobrojni apeli. Pojedinci koji pronađu bombe prilikom rušenja starih kuća ili na njivama, bacaju ih u Dunav ili delove ostave kraj kontejnera. Kad se reka povuče, ljudi često zovu policiju.

Mnogi ljudi, kada reše da se otarase bombi, valjda misle da je najbezbednije ako one završe u vodi. Međutim, i ako ih zaukaju jako, kada se voda povuče, one se nađu uz obalu, ukazuju u policiji.

Dunav je naročito pun projektila i bombi kod naselja Sadovi u Petrovaradinu. Po jednoj verziji, posle Drugog svetskog rata, prilikom čišćenja grada od tog opasnog oružja, sve se odvlačilo na tu, tada nenaseljenu lokaciju, a potom zatrpavalo peskom. Prilikom spiranja desne obale, projektili su počeli da se pojavljuju. Nadležni s vremena na vreme, uz propisane mere obezbeđenja, uništavaju na Sadovima zaplenjena minsko-eskplozivna sredstva.

Za ostale lokacije u vodenim tokovima Srbije za koje se sumnja da su zagađene različitim vrstama neeksplodiranih ubojnih sredstava u toku je izviđanje radi preliminarne procene rizika, ističe se u izveštaju Centra za razminiranje Srbije o „minskoj situaciji u Republici u julu 2017. godine”.      

M. Bozokin

Kritične lokacije Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad...

Po izveštaju Centra za razminiranje Srbije, od bombardovanja naše zemlje 1999. godine, neeksplodirane avionske bombe – rakete nalaze se i u Savi i u Dunavu (Most Bogojevo – Erdut, Most Bačka Palanka – Ilok, Novi Sad 1 – uzvodno od Mosta slobode, Novi Sad 2 – nizvodno od železničkog mosta, Luka Pančevo, dalekovod Ritopek – Ivanovo, Most Smederevo – Kovin, Luka Prahovo, Šabac, Obrenovac 1 – u blizini termoelektrane, Obrenovac 2 – u blizini fabrike u Bariču).

Sumnja se da se u Savi na području sela Jamena nalaze improvizovane minske naprave zaostale iz perioda sukoba 1991–1995. godine.