Skaparoti: KFOR ostaje na Kosovu dok god je potrebno
BEOGRAD: KFOR će na Kosovu i Metohiji ostati „dok god je to potrebno“, poručio je vrhovni komandant savezničkih snaga NATO u Evropi, američki general Kurtis Skaparoti.
Komandant NATO za Evropu, koji je u sredu boravio u Beogradu i razgovarao sa državnim i vojnim vrhom Srbije, u ekskluzivnom intervjuu Tanjugu navodi i da je NATO „zabrinut zbog predloga da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u Vojsku Kosova bez ustavnih promena“.
Prema njegovim rečima, glavna svrha njegove jučerašnje posete Beogradu bila je da razgovara o saradnji NATO i Srbije, a kad je reč o misiji Alijanse na Kosovu i Metohiji, Skaparoti ističe da „bilo kakva promena u položaju snaga KFORA zavisi od uslova na terenu“.
KFOR će nastaviti svoju misiju garanta slobode kretanja i bezbednog okruženja na KiM dok god to bude potrebno, rekao je Skaparoti.
Kosovske bezbednosne snage sve više regrutuju pripradnike iz svih zajednica i NATO će nastaviti da podržva njihov razvoj kao još profesionalnijih i efikasnijih snaga u okviru sadašnjeg mandata, rekao je general.
Međutim, ukoliko se mandat Kosovskih bezbednosnih snaga promeni, na način koji je predložen, NATO će morati da preispita svoj nivo angažovanja, naročito u smislu izgradnje kapaciteta tih snaga, istakao je on.
Komandant NATO za Evropu ukazuje i da se Srbija i NATO suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima, a Srbija daje značajan doprinost regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti, što je, kaže, ključno i za stabilnost zapadnog Balkana.
Srbija igra značajnu ulogu u izgradnji i očuvnju stabilnosti na Zapadnom Balkanu i Evropi. NATO pozdravlja važne korake koje je Srbija preduzela kako bi izgradila odnose sa svojim susedima na Balkanu, rekao je Skaparoti.
On kaže da Srbija i NATO postojano grade saradnju i dijalog i na vojnom i na političkom planu, od kada je Srbija ušla u Partnerstvo za Mir i Savet evroatlantskog partnerstva 2006. godine.
Obuka i vežbe sa NATO i pojedinim članicama Aijanse pomažu vojnom osoblju Srbije da efikasno i bezbedno učestvuju u misijama UN i EU, dodaje general i kao primer navodi Centar atomosko-biološko-hemijske odbrane Srbije, koji je 2013. godine priznat kao Centar partnerstva za obuku i obrazovanje i otvoren za saveznike i partnere.
Upitan da li smatra da bi Srbija bila bezbednija ukoliko bi ušla u NATO, američki general je rekao da su vrata NATO „otvorena svim demokatskim zemljama u Evropi koje dele vrednosti Alijanse i koje su u stanju da dele odgovornosti i obaveze koje podrazumeva članstvo“.
Na pitanje da li je uticaj Rusije u regionu bila tema razgovora i da li je on među onima koji veruju da je Srpsko-ruski humanitarni centar „špijunski centar“, Skaparoti je odgovorio indirektno:
Srbija ima sva prva da izabere sopstveni put kao i njeni susedi. Partnerstvo i saradnja sa Alijansom je vazna za Srbiju, ceo region kao i za NATO. NATO ima strateški interes da zapadni Balkan bude stabilan i prosperitetan i zato blisko radimo sa svim zemljama u regionu, rekao je američki general.
A na pitanje da li NATO planira svoj humanitarni ili neki drugi centar na teritoriji Srbije, on kaže da Srbija i Alijansa rade zajedno „na mnogo načina“, navodeći kao primer da je prošle godine NATO uspostavio novi fond kako bi pomogao Srbiji da uništi gotovo 2.000 tona viška municije.
