Centar za socijalni rad Novog Sada traži pomoć policije
Centar za socijalni rad grada Novog Sada zatražio je juče podršku suda i policije. Na jučerašnjem sastanku u toj ustanovi zatražena je stalno prisustvo policije na svim spratovima zgrade da bi se obezbedila bezbednost.
Centar je apelovao i na nadležne organe da iznađu rešenje za sprovođenje sudskih odluka o nadziranom viđenju deteta razvedenih roditelja s roditeljem s kojim dete ne živi. Ti susreti se organizuju u prostorijama centara, ali, kako se u praksi pokazuje, nose veliki rizik za bezbednost svih, s obzirom na to da centri nemaju uslove za njihovo organizovanje i bezbedno sprovođenje. O tome danas predstoji razgovor u Osnovnom sudu u Novom Sadu između predstavnika Centra i predsednika suda i sudija.
Jučerašnji sastanak u Centru za socijalni rad grada Novog Sada sazvan je po hitnom postupku na inicijativu predsednika Odbora Skupštine Vojvodine za bezbednost Miroslava Španovića nakon ubistava u centrima za socijalni rad na Novom Beogradu i u Rakovici. Radi rešavanja nagomilanih problema s kojima se gotovo svakodnevno suočavaju zaposleni u centrima za socijalnu zaštitu, prvi put su sedeli za istim stolom sociolozi, psiholozi i direktorka Centra za socijalni rad Dobrila Čačija, predstavnici Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine Jadranka Novak, Svetlana Selaković i Miroslav Španović, kao i predstavnik Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja Tihomir Nikolić. Rešenje se traži u međusobnom razumevanju i saradnji svih nadležnih organa.
– Potrebna nam je podrška policije, suda, ombudsmana, pokrajinskih i gradskih organa jer tu nailazimo na neke probleme – rekla je Dobrila Čačija. – Nemamo dovoljno razumevanje za ono što radimo. Nažalost, u situacijama u kojima je i život ugrožen, krivac se traži u Centaru za socijalni rad, koji je prvi na udaru a pri tom se ne analizira kompletna situacija.
Maloletnik nasrnuo na psihologa
Juče, dok je trajao sastanak u Centru, jedna od psihološkinja ustanove je trebalo da nadzire susret dvoje dece s rodbinom njihove preminule majke. Do kontakta, međutim, nije došlo jer je jedno od dece nasrnulo na psihologa.
– Njihovi roditelji su bili razvedeni, a nakon smrti majke deca su proverena ocu, sklonom nasilju – ispričala je kad se vratila na sastanak. – Kad ih je otac doveo da se sretnu s tetkom i bakom, dečak, star petnaest godina, nasrnuo je na mene rečima „Ti ćeš da mi organizuješ susret? Ti? Pa ko si ti?”, tako da sam tog trenutka morala da prekinem susret.
Mišljenje sociologa i psihologa Centra za socijalni rad je da su nadzirani susreti roditelja i deteta izgubili smisao i smatraju da bi iz bezbednosnih razgloga te susrete trebalo organizovati u prostorijama suda. Jer, sociolozi i psiholozi centra često su izloženi ne samo pretnjama nego i fizičkim nasrtajima roditelja koji su već dolazili u sukob sa zakonom.
Takođe je problem što je sud doneo privremenu meru da su centri obavezni da organizuju nadzirane kontakte deteta s roditeljom po rasporedu centra, dakle, treba da osmisle kojeg dana i na koji način će se realizovati viđenje, ko će dovesti dete, a pri tom ne postoji podzakonski akt koji reguliše tu oblast. Isto tako, zaposlenima predstavlja problem i to što, uprkos tome da imaju status službenog lica, nemaju i legitimaciju koja to dokazuje.
E. Marjanov