Rast spoljnotrgovinske robne razmene
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih pet meseci ove godine porasla je za 14 odsto na 13,98 milijardi evra, pri čemu je izvoz zabeležio rast od 13,4 posto na 6,09 milijardi evra na godišnjem nivou, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.
U istom period uvezeno je robe za 7,88 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 14,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 1,79 milijardi evra i veći je za 18 procenata nego u prvih pet meseci lani. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3 posto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0 procenata.
Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je u posmatranom periodu vredela 15,02 milijarde dolara, što je porast od 9,6 odsto u odnosu na period januar-maj 2016.
Izvezeno je robe za 6,54 milijarde dolara, za devet dosto više nego u istom prošlogodišnjem periodu, a uvezeno u vrednosti od 8,47 milijardi dolara, što je povećanje od 10 procenata. Deficit iznosi 1,92 milijarde dolara i veći je za 13,5 posto u odnosu na isti lanjski period. Samo u maju ove godine izvezeno je robe u vrednosti 1,33 milijardi, odnosno za 18,7 odsto više međugodišnje, a uvezeno za 1,76 milijardi, ili za 19,2 procenta više nego prošlog maja.
U dolarima je majski uvoz vredeo 1,46 milijardi i bio je veći za 15,4 procenta na godišnjem nivou, dok je uvoz porastao za 15,8 posto na 1,93 milijarde dolara.
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su Nemačka, od koje smo kupili robu u vrednosti 1,062 milijarde dolara, a slede Italija (867,4 miliona), Ruska Federacija (715,3 miliona), Kina (674,6 miliona) i Mađarska (394,9 miliona).
Zemlje članice Evropske unije čine 64,9 odsto ukupne razmene. Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 760,5 miliona dolara. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode u vrednosti 1,08 miliona dolara, a uvezli za 327,1 milion dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,5 posto.
Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Saudijskom Arabijom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom. Najveći deficit je u trgovini s Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova i s Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Računato u dolarima, desezonirani indeks maj /april 2017. godine pokazuje rast izvoza za 5,2 odsto i rast uvoza za 13,1 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks maj/ april 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,9 odsto i rast uvoza za 9,2 odsto. D. Ml.
Najviše se izvozi iz Vojvodine
Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine, 32,9 procenata, a u uvozu je prednjačio Beogradski region sa udelom od 46 posto. Najviše robe izvezeno je u Italiju, u vrednosti 975,8 miliona dolara, zatim u Nemačku (826,5 miliona), Bosnu i Hercegovinu (500,7 miliona), Rusku Federaciju (368,8) i Rumuniju (330,5 miliona).