Ginis iz grčkog zatvora prebačen u Sremsku Mitrovicu

Kako nam je predočeno, istog dana po izručenju počeo je da služi dvadesetogodišnju kaznu zatvora u Kazneno-povpravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici zbog razbojništava za koja je u odsustvu osuđen pred novosadskim sudom.

Ginis je pobegao iz zatvora dok je bio u pritvoru zbog krađa još 2009. godine i tada mu se izgubio svaki trag.

Lisice na ruke stavljene su mu 22. decembra prošle godine u Solunu. Naši pravosudni organi su u januaru podneli zahtev Atini za njegovo izručenje i još se čeka odgovor nadležnih organa Grčke.

Postupak protiv Borisa Radovanovića, zvanog Ginis iz Novog Sada okončan je presudom Višeg suda u Novom Sadu koja je postala pravnosnažna 8. avgusta 2014. godine, a kojom je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela razbojništva i osuđen je na kaznu zatvora od 20 godina. Imenovanom je istom prilikom određena i mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana, saopštila je 21. aprila za „Dnevnik” portparolka Višeg suda u Novom Sadu Ivana Karapanyić.

Po objavljivanju informacije da je uhapšen u Grčkoj, Ginis se početkom maja pismom javio našem listu, napisavši “nisam cveće, ali nisam ni smeće, od krivične odgovornosti bežao nisam”.

On je tada napisao da je osuđen zbog tuđeg propusta i sopstvenog talenta.

Da me pogrešno ne shvatite, ne kažem da nisam kriv... Ali toliko, ne! U životu postoji činjenično stanje: što? zašto? i ostalo, za sve postoji razlog. Ja moju dušu majci predajem, nikom drugom. Umrla je u mukama pateći za mnom. Ja sam kriv! Dužan sam joj! O, mora dugova.

Ceo progon i tako velika kazna se zasniva zbog bekstva. Izjava policije da sam udario čuvare i pobegao motorom. Tužilaštva! Ja, sam, i vezanih ruku sam onesposobio dvojicu čuvara koji imaju po 110 kg težine, i od kojih je jedan više od 20 godina radio u interventnoj policiji! Alo, ljudi, ja nisam Van Dam, ja sam Boris. Rođeni sam Novosađanin, autonomaš, Srbin... takav ću i umreti! Ja se Vojvodine i Srbije nikad odrekao nisam, niti ću!, napisao nam je tada Ginis.

Prethodno je 31. marta 2014. u Višem sudu u Novom Sadu održano pripremno ročište optuženom za razbojništvo Borisu Radovanoviću koji je tada bio u bekstvu. Kako je tada najavljeno, glavni pretres će početi i bez njega da ne bi došlo do zastarevanja krivičnog dela.

Četiri meseca kasnije Ginis je osuđen.

To, međutim, nije bilo prvo Ginisovo bekstvo. On je  2007. godine pobegao iz zatvora u novosadskom naselju Klisa da bi video majku koja je imala operaciju.

Tada se iza rešetaka nalazio već dve i po godine i bilo mu je ostalo još četiri i po meseca do izlaska na slobodu, ali se ipak odlučio da pobegne.

“Sa slobode” javio se medijima i ispričao zašto je i kako pobegao.

Pobegao sam jednostavno, “napamet” i gospodski išetao s druge strane zida. Niko mi ni spolja ni iznutra nije pomogao. Bilo je zaista spektakularno, ali ne mogu da otkrijem recept, rekao je tada Ginis, navodeći da je pobegao jer jedan od nadzornika iz zatvora nije želeo da odobri njegovu posetu majci.

Posle nekoliko dana provedenih na slobodi sam se vratio u zatvor, gde je doslužio još četiri meseca od dvoipogodišnje kazne.

Ubrzo nakon puštanja na slobodu, Radovanović je ponovo uhapšen u januaru 2008. godine, neposredno nakon što je sa saučesnikom opljačkao dve prodavnice na Novom naselju, na Bulevaru kralja Petra Prvog i u Ulici Partizanskih baza.

Odmah je pozvana policija, koja je razbojnicima ušla u trag i uspela da ih sustigne: uhapšeni su posle potere na Limanu 4. Nisu se opirali hapšenju, a kod njih je nađena fantomka, replika pištolja i novac opljačkan iz prodavnica.

Radovanović je poznat i kao „najmlađi član” „Ginisove knjige rekorda”, jer je 1996. godine, preko luka tadašnjeg Žeželjevog mosta, u stilu hazardera i kaskadera, najpre prevezao motocikl „suzuki”, a zatim i automobil „jugo”.

Pokušao je da preveze i kamion trotonac, ali ga je u tome sprečila policija.

S. H. D.