Predstava i u autobusu na 44. Infantu

To je juče najavljeno na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Novog Sada, uz podsećanje da je Tatjana Pajović više puta sa svojim predstavama učestvovala na ovom festivalu – prvi put 1995. sa “Sonetom bez naslova”, nagrađenim tada kao najuspešnija predstava.

Simon Grabovac, selektor i izvršni producent festivala, koji organizuje KCNS, saopštio je juče i članove žirija, koji će ove godine odlučivati o priznanjima. Po njegovim rečima, među njima nema ranijih dobitnika Infantovih nagrada, ali se radi o istaknutim pozorišnim poslenicima: Goranu Ibrajteru, Zoranu Đeriću i Hristu Petreskom iz Makedonije.

Tokom sedam dana, do 1.jula, na Infantu će biti izvedeno ukupno deset predstava trupa iz Kanade, SAD, Engleske, Indije, Rumunije i naše zemlje. Predstave će biti izvođene u Srpskom narodom pozorištu, Novosadskom pozorištu i Kulturnom centru Novog Sada.

Nakon svečanog otvaranja, biće izvedena predstava “Poslednji čovek” Džejmsa Viltona iz Engleske, koja koristi borilačke veštine i brejk dens i, kako napominje Grabovac, kroz sinergiju različitih izraza koji se tiču sporta i drugih oblasti koje su danas bitne, pokušava da progovori o nekim važnim stvarima i ponudi određene odgovore.   

Na ovogodišnjem Infantu biće izvedene još i predstave: “Šekspir, sonet 66”, u režiji Kokana Mladenovića i izvođenju Mađarskog državnog teatra “Čiki Gergelj” iz Rumunije”;“Tamo gde senka nestaje” Krijativ teatra iz Indije; “Fama o biciklistima” po romanu Svetislava Basare, u režiji Roberta Lenarda i izvođenju Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaz; “So blu” Luiza Lekavalija iz Kanade; “Imago sonus” Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” iz Srbije, rađena po koncepciji Deneša Debreija;“Otelo” Turskog teatra Skoplje (Makedonija); “Pravila igre” Yona Bokaera (SAD); i “Žene dade – Jedna moguća izložba”, autorke Dijane Milošević, u izvođenju Dah teatra. 

U konkurenciji za nagrade je i predstava “Linija zvana samoća” beogradske Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić”, inspirisana poznatim komadom “Tramvaj zvani želja”, koja se u Beogradu izvodi u tramvaju, ali pošto ih ovde nema, biće igrana u autobusu. Autorke četiri priče su Maša Radić, Mina Ćirić, Galina Maksimović i Neda Gojković, a reditelj je Stevan Bodroža, koji je juče na konferenciji za novinare napomenuo da je to bio istraživački projekat od samog početka, i da su imali veliko razumevanje od svih za takvu vrstu pozorišnog razmišljanja.

Institucija “Tramvaj kulture” postoji već niz godina u Beogradu, i podrazumeva razne kulturne programe u tramvaju, podsetio je Bodroža, ali ovo je prvi put da se u njemu izvodila predstava. Na tu ideju je došao Bodroža, u želji da, kako kaže, istraži kako izgledaju slučajni susreti ljudi u prevoznom sredstvu.

„Kad se vozimo gradskim prevozom mi, kao voajeri prisustvujemo nekakavim parčićima sudbina, koje se prikazuju pred nama kao vrh ledenog brega. Postoje neke velike tajne koje se kriju iza par rečenica koje su izgovorene u javnom prevozu. Meni je bilo inspirativno da se time bavim i da pozovem četiri mlade spisateljice da napišu nešto na tu temu. Zadao sam im kao reditelj da napišu četiri susreta u tramvaju, svakodnevna, obična. Zajedno smo nekoliko meseci maštali o tome ko su ljudi koji se sreću, i prisećali se raznih incidenata kojima smo prisustvovali u javnom prevozu, učestvovali u njima. Tako su nastale četiri priče koje su porodične, ljubavne, ljubavničke, međusobno vrlo različite, a sve su vrlo verovatne“, objasnio je Stevan Bodroža, dodajući da publika nije pasivna već da učestvuje u ovoj predstavi, vozi se sa glumcima i uključuje se u odvijanje predstave, mada, ipak, ne direktno. 

N. Pejčić