Nagrada za karikaturistu i strip crtača Vladana Nikolića

Na temu komunikacije svoje radove – 1287 karikatura, poslalo je oko 500 autora iz 75 zemalja. Inspiraciju za nagrađenu karikaturu Vladan je pronašao u najpopularnijoj svetskoj društvenoj mreži Fejsbuk.

„Upotrebio sam „lajk“, jedan od simbola po kojem je Fejsbuk prepoznatljiv. Na karikaturi sam bokserima umesto bokserskih rukavica nacrtao lajk ruke. Karikatura je moje zapažanje o međusobnoj komunikaciji korisnika na Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama. U pitanju je svojevrsna virtuelna borba sa „lajkovima“ i za „lajkove“. U svetu u kome je komunikacija svedena na brze i kratke poruke, lajkovi se razmenjuju poput udaraca koje bokseri razmenjuju u ringu“, objašnjava Nikolić.

Ovo nije prva nagrada koju je Vladan osvojio, s obzirom na to da se bavi i stripom i karikaturom. Nagrađivan je u Beogradu, Zagrebu, Haifi, Lucernu, Razgradu, Banja Luci…

„Karikaturom sam počeo da se bavim krajem devedesetih. Naime, tada sam saznao da postoji veliki broj međunarodnih konkursa karikature. Motiv mi je bio da vidim mogu li uraditi karikaturu koja bi u jakoj konkurenciji iz celog sveta bila selektovana za izložbu i koja bi se samim tim našla u katalogu. Iz drugog pokušaja sam uspeo, poštom mi je stigao luksuzni katalog karikature iz italijanskog grada Marostike sa mojom karikaturom u njemu“, priča Vladan.

I stripom je počeo da se bavi gotovo u isto vreme. Jedan od prvih stripova koje je uradio po scenariju Aleksandra Pavkovića dobio je nagradu 2000. godine na konkursu za strip Odiseja Srbija 2001. Nedugo potom, započeo je da objavljuje kratke alternativne stripove u slovenačkoj strip reviji „Stripburger”, a potom i u fanzinima, revijama i strip antologijama u SAD, Češkoj, Holandiji, Francuskoj, Italiji...

Na pitanje kakva je situacija sa karikaturom u Srbiji danas, Nikolić odgovara da karikaturisti, sa izuzetkom nekolicine profesionalaca koji rade za velike novine, nemaju gde da objavljuju svoje radove.

„U slučajevima kada su neke novine ili magazini i voljni da objavljuju karikature, honorari su ili suviše mali, ili ih uopšte nema, tako da autorima ostaje samo satisfakcija da im je rad objavljen. U stripu je situacija slična. Zanimljiv je podatak da oko 40 domaćih autora rade za strane izdavače u Francuskoj, SAD, Belgiji, Italiji. Ja već 11 godina objavljujem strip po sopstvenom scenariju „Mačak Igor” u slovenačkom magazinu za decu „Ciciban”“,  navodi Vladan Nikolić.

Tekst i foto: Ž. Balaban