Gojković: Potreban odgovorniji odnos prema prirodi
BEOGRAD: Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković otvorila je danas međunarodnu konferenciju posvećenu klimatskim promenama i poručila da odnos svih ljudi na planeti mora biti odgovorniji prema prirodi, kao i da klimatske promene ne poznaju državne granice.
“Nije dovoljna samo svest, već moramo da preduzmemo i konkretne mere kako bi živeli u harmoniji sa prirodom”, rekla je Gojković na konferenciji koju u Domu narodne skupštine organizuju Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i ambasada Maroka.
“Danas smo više nego ikada ranije suočeni sa eksploatacijom prirodnih resursa i klimatskim promenama, a to će sve zajedno nametati pitanje prava čoveka na život u zdravoj životnoj sredini. Zato je neophodno razumevanje svih nas o ograničenosti prirodnih resursa”, naglasila je Gojković.
Kako je rekla, naš odnos prema prirodi mora biti znatno odgovorniji, jer nije dovoljna samo svest o posledicama savremene tehnološke civilizacije, već je neophodno da preduzmemo konkretne korake i mere kako bismo živeli u harmoniji sa prirodom, a ne nasuprot njoj.
Ona je istakla da je uloga parlamenta Srbije u ovom procesu od prvorazrednog znača, jer upravo skupština donosi zakone u ovoj oblasti, stara se o njihovom kvalitetu i nadzire njihovu primenu, ali i ratifikuje međunarodne sporazume.
“Tako smo, tokom redovnog prolećnog zasedanja, ratifikovali Doha amandmane, kao i Pariski sporazum, koji je danas važna i aktuelna tema u čitavoj međunarodnoj zajednici”, rekla je Gojković.
Ona je navela da u podizanju svesti o značaju brige za naše okruženje Narodna skupština ima značajnu ulogu i kroz rad Odbora za zaštitu životne sredine, rad neformalne Zelene poslaničke grupe, kao i kroz mehanizam “zelene stolice”, što omogućava uključivanje civilnog društva u rad odbora.
Gojković je podsetila da je još mnogo posla pred Srbijom na polju zaštite životne sredine imajući u vidu pristupanje Srbije EU i otvaranje poglavlja 27, koje zahteva značajna matarijalna sredstva i stručnjake u toj oblasti.
Ona je navela da je napravljen značajan korak osnivanjem Zelenog fonda Srbije, kao nove budžetske linije za projekte iz oblasti životne sredine.
Predsednica parlamenta ističe da ne treba da se zavravamo da klimatske promene i zagađenje mogu da nas zaobiđu, jer ovi procesi ne prepoznaju državne granice.
“Svedoci smo i da naš region Jugoistočne Evrope sve više ugrožavaju razne vrste prirodnih opasnosti - poplave, suše, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizišta, olujne nepogode...”, naglasila je Gojković rekavši da je saradnja na očuvanju životne sredine zajednička obaveza.
Gojković je zahvalila Kraljevini Maroko kao domaćinu Konferencije o klimatskim promenama u 2016. godini „KOP 22“ i Nemačkoj kao narednoj zemlji domaćinu (KOP 23), kao i zajedničkom partneru EU na podršci i inicijativi za održavanje Dana informisanja o stanju planete između dve konferencije.
Kako je rekla, današnja debata pruža mogućnost da sagledamo kako države i građani širom sveta na nacionalnom i globalnom planu ukazuju na značaj zaštite prirode, uticaj klimatskih promena na kvalitet života i zdravlje čoveka, kao i njegovo prirodno okruženje.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović je istakla da je zaštita životne sredine sve manje cilj sam po sebi i više “alat” za postizanje razvojnih ciljeva.
“Klimatske promene u tom cilju jedan su od najvećih globalnih izazova današnjice, a njegovo rešavanje zahteva uključenje svih zainteresovanih strana na međunarodnom, reginalnom i lokalnom nivou”, rekla je Božović.
Prema njenim rečima, problem klimatskih promena je jedan od retkih u savremenoj istoriji za čije rešenje postoji globalni konsenzus.
Božović je naglasila da je Srbija odgovoran partner međunarodnoj zajednici i da je podnošenjem nacionalnih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao prva država u regionu i među prvih 10 na svetu, kao i ratifikacijom Pariskog sporazumu kao druga zemlja u regionu, pokazala spremnost da pruži svoj doprinos.
“Srbija je istovremeno jedina u regionu koja je u svoje nacionalne ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte uvrstila pitanje pogođenosti i adaptacije.
Takođe, Srbija je ratifikovala i Doha amandman i Kjoto protokol čime je zatvorila krug zakonodavnih akata potrebnih za ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, dodala je Božović.
Ambasador Maroka Mohamed Belhadž je rekao da Srbija poklanja veliku pažnju zaštiti žvotne sredine.
“Slavimo Svetski dan životne sredine sa temom poveizvanja ljudi sa prirodom, to zahteva veliku pažnju celog čovečanstva i fokus na životnoj sredini”, reao je Belhadž.
On je rekao da Maroko ima dobru saradnju sa Srbijom i da posebno želi da proširi saradnju u oblasti ekologije.
U konferenciji su učestvovali i zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Osakr Benedikt, ambasadori Francuske Kristin Moro i Nemačke Aksel Ditman.
Nakon konferencije je usledio muzički program dečijeg hora Čarolija i izložba fotografija “Zaštićeno prirodno nasleđe Srbije”, čiji je cilj da skrene pažnju na zaštitu prirodnih parkova, rezervata i predela posebnih odlika.