Bez vaskrsnuća Južnog toka gasa, izgleda, biti neće

Po njegovim rečima, Mađarska, Rusija i Srbija obnovile su pregovore o izgradnji gasovoda Južni tok, ali u manjem kapacitetu nego što je prvobitno razmatrano. Sijarto je naveo da će Mađarska uskoro održati konsultacije s Evropskom komisijom i Bugarskom povodom tog gasovoda, čija je izgradnja obustavljena u decembru 2014. godine, kada je Rusija objavila da prekida rad na Južnom toku zbog nekonstruktivnog stava Evropske unije.

To nije prvi put da se govori o tome da bi izgradnja tog gasovoda ipak mogla biti realizovana iako je ruski predsednik Vladimir Putin, nakon stopiranja izgradnje Južnog toka rekao da povratka na realizaciju ne može biti u njegovom ranijem vidu. Ipak, Putin je tada rekao da Rusija nikada nije odustajala od realizacije Južnog toka, već prosto nije dobila mogućnost da ga realizuje, ukazavši na to da jer 2014. godine Evropski parlament taj gasovod nazvao ne samo besperspektivnim nego i šetnim za EU.

Dakle, gasovod Južni tok, čija se izgradnja planira više od decenije i koji je i započet – a radovi su bili započeti i u Srbiji – možda će, ipak, biti građen. Treba reći da je, i u trenutku kada je bio samo projekat, isticano da je taj gasovod najekonomičnija i najbolja trasa za dopremanje ruskog gasa do razvijenih zemalja Evrope. Ipak, od njega se odustalo, a potom je usledilo nekoliko predloga za nekolko gasovoda, među kojima je i Turski tok, čija je izgradnja nedavno započela.

Za Srbiju bi izgradnja gasovoda Južni tok bila izuzetno značajna. Naime, njegova planirana trasa prolazi kroz našu teritoriju, a to bi Srbiji obezbedilo ubiranje odgovarajuće tranzitne takse, a značajno bi bila povećana stabilnost snabdevanja. Poznato je da se naša zemlja gasom iz Rusije – a reč je o oko 90 odsto količina potrebnih za domaće tržište –  snabdeva samo iz jednog pravca – Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine. Takođe, poznato je i da je iz Rusije najavljeno da bi 2020. godine mogao prestati tranzit gasa ka Evropi preko Ukrajine. Ukoliko se to i obistini, Srbija, ali i druge zemlje jugoistočne Evrope, naći će se u veoma nepovoljnoj situaciji. Kako to izgleda, građani Srbije osetili su pre nekoliko godina, kada je zbog spora između Rusije i Ukrajine potpuno obustavljena isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine i naša zemlja ostala poptuno bez njega. Srećom, od tada se mnogo toga promenilo nabolje i u funkciji je podzemno skladište u Banatskom Dvoru, zahvaljujući kojem se nešto slično ne može desiti.

Izvesno je da Evropi treba gas jer potrošnja tog energenta iz godine u godinu raste, a da ga je najlakše dopremiti iz Rusije. Problem je to kojim pravcem, preko kojih država, ko će obezbediti novac, ko će ubirati takse, ko će biti vlasnik gasovoda, i u kojem procentu... i odavno je pitanje izgradnje gasovoda iz Rusije nadraslo samo ekonomski sferu. O tome se govori već nekoliko godina, a nažalost, još nijedan gasovod koji bi „zakačio” južni deo kontineta nije izgrađen, a 2020. godina je sve bliža.

D. Mlađenović

Dogovoreno do Grčke i Italije



Da se traži rešenje za snabdevanje Evrope ruskim gasom potvrđuje i to što su ruski gasni gigant „Gasprom”, grčka DEPA, francuski EDF i italijanski „Edison”, tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu potpisali ugovor o saradnji s ciljem kreiranja južne rute za isporuke ruskog gasa Evropi. Tim dokumentom dogovoren je zajednički rad na organizaciji južne rute za isporuke ruskog gasa preko Turske do Grčke i dalje do Italije, a kompanije će koordinisati i implementaciju projekta gasovoda „Turski tok” i projekta „Posejdon”, koji podrazumeva izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora do Grčke, a potom dalje do juga Italije.