Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Delegacija Konferencije evropskih crkava posetila Novi Sad

02.06.2017. 12:53 22:01
Piše:
Foto: vojvodina.gov.rs

NOVI SAD: Visoka delegacija Konferencije evropskih crkava posetila je  Novi Sad i sastala se s pokrajinskim i gradskim zvaničnicima.

Delegacija, koju je predvodio visokoprečasni Kristofer Hil, predsednik Upravnog odbora te međunarodne verske organizacije, boravi u našoj zemlji u sklopu priprema generalne skupštine Konferencije evropskih crkava, koja će naredne godine biti održana u Novom Sadu.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izrazio je zadovoljstvo odlukom Konferencije evropskih crkava da u našoj zemlji, upravo u Novom Sadu, održi narednu generalnu skupštinu. On je izrazio uverenje da je Vojvodina izabrana zato što je regija koja u svom viševekovnom životu baštini upravo one vrednosti koje promoviše i svaka crkva, a posebno, kroz dijalog i svoje poruke, i sama Konferencija evropskih crkava.

– Pokrajinska vlada će raditi na tome da budemo dobri domaćini da bi krajnje poruke, koje budu proizašle nakon analiziranja tema na Generalnoj skupštini Konferencije, predstavile i Novi Sad i Vojvodinu kao dobre primere, koji mogu biti i neka vrsta regionalnog uzora – dodao je Mirović. – Za nas je veoma važno da se povede dijalog i o pitanju zaštite kulturnog i verskog nasleđa, što je posebno interesantno za postkomunističke zemlje koje su imale loš odnos prema hramovima i crkvama. Ispravljajući tu nepravdu, poslednjih godina u tom pravcu je pokrenut čitav niz praktičnih pitanja i određeni rezultati već postoje.


U članstvu 115 crkava

Konferencija evropskih crkava, sa sedištem u Briselu, predstavlja međunarodnu versku organizaciju koja posreduje u međureligijskom dijalogu i zastupa interese crkava pred međunarodnim institucijama kao što su Evropska komisija i Evropski parlament. Članovi Konferencije evropskih crkava su 115 tradicionalnih crkava i verskih zajednica iz 40 zemalja Evrope. Srpska pravoslavna crkva je jedna od članica i domaćin predstojeće Generalne skupštine.


Jedan od razloga održavanja generalne skupštine u Novom Sadu je i želja da se doprinese promovisanju Novog Sada i Vojvodine kao multikulturalne i multikonfesionalne sredine na evropskom nivou, u sastavu promocije Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. godine. Tradicionalnu povezanost kulture, vere i nacije u našem gradu potvrdili su i članovi delegacije Konferencije evropskih crkava.

– Ova poseta svakako je još jedan dokaz da Novi Sad postaje ozbiljna evropska prestonica, i veoma smo ponosni na to – rekao je zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kružević, naglasivši da će Novi Sad biti odličan grad-domaćin svih 500 učesnika iz cele Evrope čije prisustvo se očekuje naredne godine.

On je napomenuo da se razgovaralo o tome koje bi se teme mogle pokrenuti sledeće godine na tom skupu, a svakako će neke od njih biti vezane za budućnost Evrope i svih zemalja na kontinentu.

– Mišljenje tako visoke delegacije svakako može uticati na put Novog Sada, Vojvodine i Srbije ka Evropskoj uniji i zato smo otvoreni za svaki dijalog – kazao je Kružević.

Predsedavajući Konferenciji evropskih crkava istakao je da su multikonfesionalnost, multietičnost i multikulturalnost, koje krase grad, ono što je Novi Sad opredelilo za domaćina 2018. godine.

– Na skupu ćemo imati priliku da vidimo kakva je uloga crkava i čemu to u Evropi ovih dana hrišćanska crkva može da posvedoči – kazao je Hil, i dodao da se raduje dolasku Konferencije u Novi Sad naredne godine i saradnji s Gradom Novim Sadom. – Naročito nas interesuje tema  gostoprimstva u današnjoj Evropi koja se rapidno menja. Migracije su nešto sa čime njeni stanovnici imaju prilično poteškoća, imajući u vidu aktuelna dešavanja, a znam da se to i ovde u Srbiji nameće kao značajno pitanje. Takođe, posvetićemo se hrišćanskom poimanju pitanja pravde, kako one unutrašnje, tako i one ekonomske pravde, u smislu posedovanja dovoljno sredstava za život.

B. Pavković

Piše:
Pošaljite komentar