Zaduženi u švajcarcima idu ka slamci spasa?

Ceo slučaj vraćen je Apelacionom sudu da u ponovljenom postupku utvrdi u kojoj meri je došlo do promenjenih okolnosti zbog promene kursa švajcarskog franka od vremena zaključenja ugovora o kreditu. Ta odluke Vrhovnog kasacioni suda je za klijente banaka koji otplaćuju stambene kredite u francima svakako melem na ranu, ali do toga da raskidi tih ugovora postanu obavezna sudska praksa treba da prođe još vremena. Uostalom, baš sudovi iz Novog Sada su donosili različite presude o kreditima indeksiranim u francima.

U obrazloženju koje je VKS dao kaže se da nije sporan stav Apelacionog suda da promena kursa starnih valuta prema dinaru nije neuobičajena, ali to ne zači da svaka, pa i enormna promena kursa, predstvalja uobičajenu pojavu. A promene kod skoka franka su bile baš drastične. Klijent koji je pre osam godina uzeo kredit u francima od 43.000 evra nakon redovne otplate banci danas duguje 15.000 evra više.

Klijenti banaka u Srbiji nisu jedini koje je mučio i još davi „švajcarski problem”. U Austriji je pre nekoliko godina sud u sličnom slučaju stao na stranu klijenta: Vrhovni sud Austrije presudio je da on nije bio dobro informisan o riziku kada uzima kredit indeksiran u francima te da je, bez svog znanja ili volje, uveden na špekulativno bankarsko tržište. Takvo ponašanje banke je prtovno odredbama tamošnjeg zakona o potrošačima i klijentu je odobren raskid ugovora.

U Srbiji kredite indeksirane u švajcarskim francima otplaćuje oko 18.000 građana, od toga oko 6.000 iz Vojvodine. Njihove muke počele su 2008. godine, kada je franak počeo da jača prema evru i drugim valutama. Od 50 dinara, koliko je tada iznosio, stiglo se do 112,53 juče. S tim skokom rasle su i kreditne obaveze dužnika. Banke nisu imale razumevanja za probleme koje je taj rast doneo. Većina „švajcarskih dužnika” baš zbog toga se organizovala oko Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva”. Oni već nekoliko godina organizuju proteste i traže da se problem enormnog skoka duga zbog rasta franka reši. Za klijente je najprihtvatljivije rešenje da se njihova dugovanja obračunaju po kursu na dan kada su ih uzeli. Bankama to nije je odgovaralo niti odgovara. Zato su klijenti i potražili rešenje pred sudovima. Presuda za raskid ugovora ne donosi automatski to rešenje.

Predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović smatra da posle te odluke treba da reguje Narodna banka Srbije te da ponudi rešenje koje će biti prihvtaljivo za klijente. On očekuje da odluke sudova o raskidu ugovora postanu uobičajene te da će sudovi u narednom periodu biti zatrpani tužbama „švajcaraca”. 

Pre dve godine NBS je ponudio, u dogovoru s poslovnim bankama, četiri modela olakšica  za kredite u francima: od konverzije u evro do smanjenja kamata i produženja roka otplate. Međutim, većini klijenata to nije odgovaralo jer nije bilo konverzija po nižem kursu za franak. Zato je i odziv bio mali. Hoće li naša centralna monetarna institucija smatrati da treba opet da rešava „švajcarski problem”, ostaje da se vidi.

A šta sada čeka klijente? Ništa nije gotovo. Odluka Vrhovnog kasacionog suda budi nadu, ali još ništa ne rešava. Potrebno je da se sačeka nova presuda Apelacinog suda. Ne može se sa sigurnošću reći kakva će ona biti. Ako bude odgovarala klijentima, šta bi se u sličnim slučajevima moglo očekivati?

„Potrebno je da Vrhovni kasacioni sud to rešenje uvrsti u sudsku praksu“, kaže jedan eminentni pravni stručnjak. „Tada će ono postati obaveza za sve buduće takve slučajeve te će klijenti koji napišu tužbu velikim delom znati šta mogu da očekuju“.

Ne treba zaboraviti da je, takođe u Novom Sadu, Viši sud pre godinu i po doneo presudu u korist „švajcarskog klijenta” zbog bitno promenjenih okolnosti, odnosno skoka franka, i dozvolio raskid ugovora. Zato bi bilo veoma dobro da se za te kredite što pre sudska praksa ujednači. Što se tiče klijenata i njihovog problema, lako je moguće da im za rešenje treba još malo strpljenja.

D. Vujošević