Đurović: Nije lako mesiti po niskim cenama

uzastopno nepovoljni. Senćanski mlinari upravo su u završnoj fazi  priprema za predstojeću žetvenu sezonu, koja je na pragu, za nepunih mesec dana. Predsednik kompanije Predrag Đurović kaže za naš list da je najbitnije da su bez obzira na uslove uspeli sačuvati sigurnu sirovinsku bazu. 

„Verni su nam svi naši proizvođači, pre svega zemljoradničke zadruge koje su nam dugi niz godina pouzdani partneri kao organizatori proizvodnje. Očekujemo da ove godine od proizvođača u žetvi otkupimo do 78.000 tona pšenice, što je desetak posto više nego prethodne žetve, jer smo prethodnih sezona obezbeđivali oko 70.000 tona pšenice. Mislim da nam to neće predstavljati veliki problem, a time bi stvorili preduslove da ove godine u našim mlinovima sameljemo do 73.000 tona hlebnog zrna“, precizirao je prvi čovek „Žitopromet-Mlina” Predrag Đurović.

Za predstojeću žetvu „Žitopromet-Mlin” je već potpisao ugovor sa bankama i bezecovao pet miliona evra, krediti su već operativni tako da se prema rečima Đurovića  čeka, ono što je uobičajeno, da se formira tržišna cena.

Mirno čekamo žetvu

„ Spremni smo da proizvođačima platimo cenu koja bude na tržištu. Sve smo na vreme odradili u finansijskom, a takođe i tehničkom smislu, jer će do polovine juna biti obavljeni neophodni remonti u silosima i na prijemnim mestima. Na neki način možemo mirno, spremni da očekujemo žetvu i blagovremeno ćemo obavljati plaćanje preuzete pšenice proizvođačima“, kategoričan je naš sagovornik.

I pored nepovoljnih tržišnih okolnosti oko 190 zaposlenih u AD „Žitopromet – Mlin”, u mlinovima i fabrici testenina robne marke “Sentela”, u prošloj godini ostvarili su u proizvodnji istorijski maksimum od kada mlin postoji, uz očekivanja da će ova godina biti još uspešnija. Lane je samleveno oko 65.000 tona pšenice, što je porast od 14 odsto u odnosu na 2015. godinu, što je učinak koji se ovde ne pamti, pošto su raniji maksimalne količine bile između 55.000 i 57.000 tona hlebnog zrna.

Vrednost ostvarenog izvoza u prošloj godini je manja nego prethodnih i iznosi 4,5 miliona evra, zbog nižih cena koje se postižu nego ranije kada je devizni pazar „Žitopromet-Mlina” dostizao i 6,5 miliona evra. Senćansko brašno i testenine izvoze se u Mađarsku, Rumuniju, Švedsku, države sa prostora bivše Jugoslavije, a manji kontigent brašna isporučuje se čak u Australiju.  

„Procenjujemo učinak u proizvodnji zadovoljavajućim, a taj trend rasta nastavljen je i u prva četiri meseca ove godine, tako da očekujemo da do kraja godine još popravimo lanjski rekord. Raduje nas to što je i fabrika testenine ostvarila vidan napredak u obimu proizvodnje, gde je proizvedeno 6.300 tona testenina, za 6 odsto više u odnosu na prethodno najbolji rezultat od 5.800 tona, od kada fabrika postoji“, pojašnjava Đurović. 

I u pekarskom pogonu koja je prošle godine izmešten iz Sente u Novi Kneževac, ostvarena je proizvodnje od 1.850 tona hleba i peciva, gde je posle perioda uhodavanja nakon instaliranja nove opreme i edukacije zaposlenih, primetan je oporavak u kvalitetu proizvoda i porastu prodaje, tako da su pekari  lane zamesili više hleba i peciva za šest odsto, ali Đurović ukazuje da je mnogo veća proizvodnja u prva četiri meseca ove godine, što potvrđuje da se proizvodnja u pekari stabilizovala. Očekivanja su da se dostigne godišnja proizvodnja od 2.500 tona hleba i peciva, a to je prema rečima Đurovića i realno, imajući u vidu dosadašnji razvoj proizvodnje.

„Imamo pad cena oko 40 posto na domaćem i inostranom tržištu u odnosu na pre tri godine. Izvoz koji smo lane ostvarili je ipak vrlo respektabilan s obzirom da se mi ne pojavljujemo značajnije kao uvoznici, jer sem uvoza „durum” brašna koju imamo zbog proširene palete testenina, za rezervne delove i nešto opreme, nemamo značajnijih deviznih izdataka tako da nam je u prošloj godini vrednost uvoza bila svega pet posto u odnosu na ostvareni izvoz, pošto nam je domaća pšenica osnovna sirovina. Sa porastom cena naših proizvoda na tržištu, bilo bi uslova da ostvarujemo veći devizni priliv izvozom brašna i testenina. Da smo recimo imali ovakav nivo proizvodnje po cenama koje su bile aktuelne 2012. godine mi bi imali lane ukupni prihod ne dve milijarde dinara, nego oko 3,4 milijardi dinara. To je učinilo tržište, a da li je to lojalno ili nelojalno tržište ili siva ekonomija, teško je reći, jer ima tu svega po malo“, predočava Đurović.

Cena brašna pada, hleba stoji

Ukazuje da je generalno nelogično da su 2012. godine kilogram brašna prodavali do 33 dinara, da je cena vekne hleba bila ista kao i sada, a da je cena brašna T-500 padala i na 19 do 22 dinara u prošloj godini i stočnog brašna na 10 do 11 dinara, što su prema oceni Đurovića “nemogući uslovi” kada se zna da je kilogram pšenice plaćan 17 do 17,50 dinara, na šta plus idu troškovi prevoza, kontrole kvaliteta i drugi izdaci.

U prošloj godini uz ukupan prihod od dve milijarde dinara, ostvarena je neto dobit od oko 65 miliona, ili za četiri odsto više nego prethodne.

„I sa ovakvom matematikom mi smo se ipak nekako snašli, mada čini mi se da jedan dobar deo mlinova neće moći na dugi rok da preživi ukoliko se ovi trendovi nastave. Jednostavno, teško je i nemoguće sve to ispratiti ali uspevamo. U uslovima kakvi jesu teško je prodavati brašno i da bi opstali moramo trpeti i žestoku nelojalnu konkurenciju. Nažalost, zbog ovakve situacije, u nekom delu sive proizvodnje i sivog tržišta, trpe i ozbiljni proizvođači, trpi država zbog manje prihoda u kasi, trpe i zaposleni u žitomlinskoj industriji koja radi legalno, ali to je jedna kompleksna priča sa aspekta države, inspekcije i drugih nadležnih organa. Nama je bitno da izmirujemo sve obaveze prema radnicima i državi, nikome ništa ne dugujemo i bez obzira na sve tržišne okolnosti nadamo se boljim vremenima za žitomlinsku industriju“, zaključuje Đurović.

Milorad Mitrović