300.000 parova u Srbiji muči neplodnost

To su tek neka od pitanja koja muče ljude kada je reč o vantelesnoj oplodnji (VTO). Embriolog iz Specijalne ginekološke bolnice „Ferona” dr Vera Kremić kaže da nema mesta ni za kakvu sumnju, nema trgovine, u postupku vantelesne oplodnje nema nikakvih tajni, parovi su potpuno uključeni u svaki deo procedure i svaka činjenica i faza postupka im se predočava.

„Nekada pacijentkinja kaže kako je imala deset folikula, a ima pet ćelija i pita se gde je nestalo drugih pet. Međutm, ne sadrži svaki folikul ćeliju, a jedino zdrave ćelije možemo da oplodimo. Sa nezrelim ćelijama ništa ne možemo da napravimo. Čak i ako postoji 20 ćelija, ne znači da ćemo da dobijemo 20 embriona“, kaže dr Kremić i dodaje da su šanse zdravog para da ostvari trudnoću 25 odsto, a da su embriolozi, kao i drugi članovi tima za vantelesnu oplodnju, tu da olakšaju mukotrpan put spermatozoida.

Strahovi pacijenata ne nestaju kada se prođe kroz postupak vantelesne oplodnje i ostvari, uglavnom dugo čekana, trudnoća. Naprotiv, tada se javljaju druge brige. A najveća je, da li će beba ostati unutra ili će ispasti. Dr Kremić objašnjava kako žena treba da leži oko pet minuta nakon embriotransfera, odnosno prebacivanja embriona u matericu. Nakon toga, život se normalno nastavlja i nema potrebe za ležanjem.

Na VTO najčešće dolaze žene starije od od 38 godina, a u tom periodu počinje i starenje jajnih ćelija. Dr Vesna Kopitović kaže da ženi koja ima 38 godina nije dobro 30 odsto jajnih ćelija, sa 40 godina to je 50, sa 43 godine ne valja 80 posto, a sa 45 nije dobro 99 procenata jajnih ćelija. Pri tome, kod žena koje imaju više od 43 godine, verovatnoća pobačaja prelazi 50 procenata.

Posao embriologa je da spoji ćelije majke i oca, odnosno uradi proces oplodnje. To se radi nakon završene stimulacije i uzimanja ćelija, koje embriolog obradi i pripremi za oplodnju, a postoje dva načina oplodnje.

„Klasičan, kada spermatozoidi oplode jajnu ćeliju isto kao u telu, samo što je ovde to u posudi. Drugi način je takozvani „iksi metod”, kada se izvađena jajna ćelija obradi u specijalnom enzimu, uklone se kumulusćelije koje je okružuju i posebnim iglama se drži jajna ćelija, a drugom iglom se ubrizgava najbolji spermatozoid. Nekada ćelije imaju jaku opnu i spermatozoid ne može da prodre. Sa parom je sve u redu i nema nikavih problema, ali nemaju bebu“, objašnjava dr Kremić.

Nakon oplodnje, na redu je kultivacija embriona, odnosno njegovo gajenje do trećeg ili petog dana, kada se radi embriotransfer i plod se vraća u matericu. Trećeg dana od oplodnje, embrion ima od šest do osam ćelija, a peti dan razvoj embriona naziva se blastocista i tada embrion ima 64 ćelije, ili više, i jasno se vidi šta će biti placenta, a šta beba.

„Najidealnije vreme za genetsku analizu je petog dana, jer se tada ona radi iz onog dela koji će biti placenta. Rade se analize na mišićnu distrofiju, hemofiliju, odnosno na neke retke bolesti. U zavisnosti od opreme laboratorije, neke analize rade se u inostranstvu“, navodi dr Kremić i dodaje kako ljudi ni ne znaju koliko je muke i truda potrebno da bi se dobila beba.

Naše sagovornice navode da je uspešnost lečenja kod žena koje imaju manje od 35 godina 67 odsto, a kod onih koje imaju između 35 i 37 godina to je 57 procenata. Između 38. i 40. godine verovatnoća da će žena uspeti da dobije bebu je 37 odsto, a za dame koje imaju od 41 do 44 godine, to je 10 odsto.

Sve što se koristi u postupku VTO je imitacija prirodnog postupka u ljudskom telu i nema ničeg veštačkog. Čak i kada se dobije embrion, ne znači da će žena ostati trudna. Naime, dešava se da materica neće da prihvati embrion i te žene nikada neće imati trudnoću.

„Neplodnost u Srbiji je između 16 i 18 odsto, što znači da u svakom trenutku na ulicama imamo 300.000 neplodnih parova, odnosno 600.000 ljudi. Po jednoj ženi u reproduktivnom dobu imamo 1,2 deteta, dakle ni jedno i po, a po broju abortusa smo jedna od vodećih zemalja u Evropi“, kaže dr Vesna Kopitović iz ove bolnice i profesor ECPD Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, koja je u dugogodišnjoj karijeri „napravila” više od 3.000 beba.

Studija rađena na 2.000 bračnih parova kaže da pre nego što uđu u postupak VTO, parovi leče sterilitet u proseku od pet do sedam godina, a ima i onih koji su to pokušavali 14 godina. Razlog je u dugoj dijagnostici, jer nikako da dođu do pravih testova, a ključno je što se tako gubi vreme.

„Lekaru treba da se javi par koji nema decu nakon jedne godine u braku, uz redovne odnose bez korišćenja kontracepcije, odnosno žena koja ima više od 35 godina, već nakon šest meseci. Svaki par može da uradi jednodnevnu dijagnostiku, koja uključuje sve nalaze i testove, a onda se vidi kakvo je dalje lečenje. Da li je to konzervativno ili operativno lečnje, odnosno asistirano uz inseminaciju ili vantelesnu oplodnju. Važno je imati poverenja u tim lekara“, navodi dr Kopitović i dodaje da ukoliko su svi nalazi u redu, nakon šest meseci rade se do tri inseminacije, a onda VTO.

LJ. Petrović