EU: Smanjite poreze i deficit, sredite „Srbijagas” i EPS
Na godišnjem Dijalogu o ekonomskoj politici, održanom u Briselu, EU je pohvalila Srbiju za privredni rast i iznela izazove koje treba rešiti u oblasti strukturnih reformi i konkurentnosti, saopštili su Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo finansija.
Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske, sastali su se na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici.
Srbiju su predstavljali ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Zaključci za Srbiju vrlo pozitivno ocenjuju privredni rast u 2016, kao i snažnu fiskalnu konsolidaciju koju je zemlja sprovodila u prošloj godini, navedeno je u saopštenju.
Osim toga, održana je i finansijska stabilnost, naročito uz smanjenje nenaplativih kredita. Ipak, strukturne prepreke privrednom rastu i konkurentnosti još predstavljaju izazov, uključujući preveliki uticaj države na privredu, stoji u saopštenju.
Za Srbiju je dogovoreno šest preporuka.
One su usmerene, prvo, na potrebu da se nastavi smanjivanje buyetskog deficita u 2017. godini i na srednjoročnom planu, a u tom kontekstu, kao drugo, istaknute su reforme državnih preduzeća, uključujući najavljeno restrukturiranje „Srbijagasa” i sprovođenje plana optimizacije EPS-a, uz snažniju reformu Poreske uprave.
Vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt istakao je da zaključci jasno prepoznaju važne korake koje je Srbija načinila ka postizanju privrednog rasta i makrofiskalne stabilnosti.
– Srbija treba da nastavi reforme ambiciozno, posebno kada je reč o strukturnim reformama i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta koji će, zauzvrat, povećati privredni rast i stvoriti nova radna mesta – rekao je Benedikt.
Kao treće se zaključuje da treba sprovesti ostale mere strategije za rešavanje problematičnih kredita, nastaviti napore usmerene na promovisanje većeg korišćenja dinara, potrebno je završiti reformu i privatizaciju dve velike banke u državnom vlasništvu i pronaći rešenje za ostale male državne banke.
Srbija treba i da poveća efikasnost energetskog sektora, prevashodno kroz postepeno usklađivanje tarifa za električnu energiju da bi odražavale stvarne troškove i kroz bolju naplatu računa za struju, i kao peto, da poboljša poslovni ambijent boljim regulisanjem parafiskalnih nameta i inspekcije i lakšim pristupom finansiranju.
Smanjenje poreza i doprinosa na plate radnika, fokusiranje aktivnih mera tržišta rada na ugrožene grupe i uvođenje dualnog obrazovanja su takođe prepoznati kao neophodne mere za podsticanje razvoja privatnog sektora, stoji kao šesta preporuka.
Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i Zapadnog Balkana i Turske, radi efikasne pripreme za proces Evropskog semestra koji se sprovodi na nivou Evropske unije.
D. Urošević