Žic: Agrokorovi izveštaji su ulepšavani za bankare

Žic je u Agrokoru radio devedesetih godina, kada je koncern stasavao i beležio visoke stope rasta, i bio je, kako kaže, zadužen baš za strategiju i tržišta kapitala.



Napominje da je kompaniju napustio posle dve godine, jer je bio u sporu sa Ivicom Todorićem, a razloge tog spora je obrazložio sledećim rečima:



"Kod nas su, znate, mnogi što se zovu tajkuni ili industrijske vođe stasali s nekakve druge kulture koja je postojala ili na tržištu ili u nekakvim uvozima, u odnosima s Fondom za privatizaciju. Znači, kapital su u to doba imali retki, a ti retki su dolazili do kapitala na načine koji nisu bili korporativni".



Na pitanje šta je time želeo da kaže, objašnjava da "ti ljudi nisu bili uobičajene industrijske vođe kakve srećemo u Americi, Engleskoj ili Francuskoj, jer su oni gajeni decenijama ili vekovima, dok se ovo tu sve stvorilo u roku od destak godina". 



O tome da li su u Agrokoru postojali dvostruki finansijski izveštaji, odgovorio je: "Neću direktno reći da su dvostruki, ali postojali su izveštaji koji su išli u prezentacije za tržišta kapitala, znači ''roadshow'' izveštaji, i oni izveštaji koji su se koristili službeno, koji su išli revizorima, revizorskim kućama i dalje državi, državnim organima".



Na primedbu da li je svestan da govori o potencijalno kaznenom delu, uzvratio je da je to bilo "ono što zovu prvobitnom akumulacijom kapitala u Hrvatskoj", kada je teško očekivati da sve bude u redu, "pogotovo poznavajući psihologiju tadašnjih lidera u toj industrijskoj akumulaciji". 



"...Ne mogu reći da sam direktno učestvovao, ono što mogu reći je da se to događalo pre nego što sam bio tamo, ali s obzirom na to da sam imao pristup svim podacima, onda sam jednostavno analizirao i bivše stanje i sadašnje stanje i to je vidljivo iz podataka", dodao je Žic.



Prema njegovim rečima, nije vršen pritisak da se izveštaji friziraju, ali se "uvek očekivalo da nekakva želja za rastom, za ekspanzijom, bude omogućena finansiranjem te ekspanzije". 



"Znači, podaci koji su išli prema finansijskim institucijama su morali biti doterani, to je ono što zovu ''creative accounting'', zato jer je neko želeo da dobije kredit. Kad dostavi takve izveštaje i analize, on ga i dobije. Jedini je problem što ti izveštaji onda ne omogućavaju da se taj kredit i vraća osim novim kreditima...a novi krediti jednog dana dođu do granice i to smo sada videli kako izgleda".



Siguran je da je Agrokor posrnuo pod teretom duga, jer je Todorić negativnom selekcijom okupljao oko sebe ljude koji su mu govorili ono što želi da čuje.



"Vi kada 10-15 godina čujete samo pozitivno, onda na kraju sami povjerujete da ste nepogrešivi'', rekao je Žic.



Upitan da li je ministar finansija Zdravko Marić, koji je u Agrokoru obavljao istu funkciju kao on, znao za finansijsko stanje koncerna, Žic je odgovorio:



"On je trebalo da zna da vodi strategiju, ako nije - onda je opasna osoba za vođenje strategija. Ja pretpostavljam, ipak, s obzirom na to da mi deluje bistro, da je znao za to. Ali, ako je znao za to i ćuti, onda znači da ipak postoji ta konspiracija o kojoj govorimo, što znači da je Vlada kontaminirana...Ne vidim zašto bi mi čuvali bar jedan kontaminirani segment Vlade i reskirali stabilnost države zbog toga".



Prema njegovom mišljenju, Vlada bi kada je Agrokor u pitanju trebalo jednostavno da vodi politiku u interesu nacije i naroda, i da pozitivni efekti toga ostanu narodu, "a ne da se to vrati Todoriću u ruke kada država odradi svoj posao, kao što je odradila s bankama". 



Ocenjujući da će na duži rok doći do problema u restrukturiranju Agrokora i da će Vlada morati da angažuje finansijska sredstva u tom procesu, Žic je zaključio da bi stoga "vlasništvo tog Agrokora definitivno trebalo u ovoj situaciji da pređe u ruke onog ko ga je spašavao, a to je država". 



Hrvatski portali primećuju da je zanimljivo to što je razgovor sa Čedom Žicom N1 televizija snimila prošloge nedelje, uoči izglasavanja poverenja ministru Mariću, a emitovala ga je tek danas.