Proradila prva pumpa za „sipanje” struje u auto
Korišćenje električne energije za pogon automobila sada deluje kao daleka budućnost, ali je izvesno da će električnih vozila na drumovima biti sve više. Za sada u Srbiji ima malo vozila na električni pogon, a da bi ih bilo više, potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu i obezbediti ambijent da bi se oni mogli puniti.
I dok u susednim zemaljama ima sve više benzinskih stanica na kojima se takvi automobili mogu puniti, za sad je to u našoj zemlji moguće na pumpi „Europetrola” na auto-putu E-75 kod Horgoša prema Beogradu, koja je instalirana u februaru. Kako kažu u toj kompaniji, korisnika je za sada veoma malo i pretežno su iz regiona, ali se planira instalacija na još nekoliko pumpi.
Korišćenje električnih automobila ima niz prednosti, među kojima su i smanjenje troškova za uvoz nafte i derivata nafte, ali i smanjenje zagađenja. Međutim, ukazuje sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomsilav Mićović, ne treba se zanositi time da će uvođenjem elektropogona biti rešeni svi problemi koji danas postoje.
“Učešće električne energije u transportu će u narednim godinama, sasvim izvesno, biti u porastu, a da li će time biti smanjeno zagađenje, pre svega zavisi od toga kako se ta energija proizvodi”, kaže Mićović. Ako posmatramo našu zemlju, hidropotencijal je iskorišćen u velikoj meri, obnovljivi izvori energije nemaju dovoljan potencijal i skupi su, nuklearna elektrana neće biti građena, tako da preostaje da se poveća proizvodnja električne energije iz uglja, pa se svakako treba zapitati da li supstitucija derivata nafte ugljem u transportu znači i smanjenje zagađenja.
Po njegovom mišljenju, pogon vozila na struju nezamenjiv je u velikim gradovima, poput Beograda, gde je stalna i velika koncentracija vozila, pa bi povećanje udela elektroautomobila bilo veoma efikasno rešenje za smanjenje zagađenja, a država to može da postigne različitim merama podsticaja i opterećenja. Zato se, osim tramvaja, trolejbusa i električnih autobusa, koji već postoje, ističe naš sagovornik, prvo može očekivati uvođenje taksi i rentakar vozila, kao i privatnih elektrovozila za vožnju na gradskim i prigradskim relacijama, dok bi masovnijem korišćenju električne energije u putničkim vozilima trebalo da prethodi neka manja tehnološka revolucija iz koje bi proizašla nova, pre svega jeftinija i po kapacitetu prihvatljivija rešenja za akumuliranje električne energije u vozilima.
“Pre dvadesetak godina je biogorivo, kao obnovljivi izvor energije, najavljeno kao odlično rešenje za smanjenje udela fosilnih goriva u transportu. Tada su izgrađeni značajni proizvodni kapaciteti u celoj Evropi, koji, nažalost, danas rade s jedva 50 odsto kapaciteta”,kaže Tomislav Mićović.
“Teretna vozila, dugolinijski autobuski prevoz, poljoprivredne i građevinske mašine, vojna vozila, avio-prevoz još dugo će biti vezani za derivate nafte jer za sada nema tehničkog rešenja koje bi bilo dovoljno dobra zamena pre svega za dizel i kerozin”,kaže Mićović.
On napominje da bi svaka zemlja trebalo da uradi energetsku, ekološku i ekonomsku analizu, nakon koje bi se utvrdile određene mere za podršku povećanju učešća nekog energenta u transportu, odnosno njegovom smanjenju. Po njegovim rečima, osim električne energije ima još mnogo neiskorišćenog potencijala – korišćenje tečnog naftnog gasa, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa u transportu i korišćenje svakog od energenata upravo za onu namenu u kojoj daje najbolji rezultat su rešenja kojima treba težiti.
Istovremeno, Mićović naglašava da je sigurno da država ne bi želela da se, nakon supstitucije dela derivata nafte električnom energijom, odrekne fiskalnih prihoda koji su deo cene naftnih derivata.
“Drugim rečima, kada bi se ceni struje na leđa natovario isti tovar kao i na naftne derivate, koji je trenutno oko 55 odsto maloprodajne cene za benzin i dizel, pitanje da je li bi pogon električnom energijom bio jeftin kao što se očekuje”,kaže Mićović.
