Međunarodni festival cveća u Somboru

Naime i ove godine, u poslednjoj sedmici aprila održan je Međunarodni festival cveća, a ovdašnji ljubitelji flore su imali priliku da čak pet dana uživaju u novom, rascvetalom dekoru svoje pešačke zone, ali i da pazare sve što im je potrebno za bašte, vrtove, balkone... bilo da je reč o biljnim vrstama ili njemu sledujućih potrepština kao što je humus, saksije, suplementi...

Ovaj, osmi po redu Festival cveća, čini se, nikad raskošniji okupio je čak 170 izlagača iz Srbije, Makedonije, Republike Srpske, Hrvatske, bilo je i ovdašnjih zastupnika izvoznika iz cvećarske Meke, Holandije, a raznovrsnost ponude i šarenila je dodatno uvećana izlagačkim učešćem organizacija starih i umetničkih zanata, kako iz grada domaćina, tako i iz Niša i Kragujevca. Kako kažu organizatori, velik je broj onih namernih da se pojave kao izlagači na ovom sajmu, za koje jednostavno nije preostalo mesta na ogromnom Glavnom sokaku.

"Počeli smo pre osam godina sa svega dvadesetak izlagača, sa osnovnom idejom da ne samo Somborcima omogućimo jednu lepu manifestaciju, već i da podstaknemo naše ovdašnje ljude da se upuste u proizvodnju cveća", prebira po sećanju organizator Festivala cveća Dušan Kontić, koji ima puno razloga da smatra da je ova misija ispunjena.

Kontić kaže da su danas cilj ispunili, jer je sve više Somboraca i stanovnika okolnih sela koji se upuštaju u uzgoj cveća, koji doživljava pravi bum i u celoj Srbiji.

"Razvio se izvoz u okolne zemlje i Rusiju, i to u takvim razmerama da smo došli u poziciju da nam učešće otkaže najveći srpski proizvođač cveća „Braća Topalović“ iz Šapca, inače naš redovni izlagač, i to iz jednostavnog razloga što na lageru nemaju ni jednog-jedinog cveta. Sve je to otišlo u izvoz!",  kaže Kontić, prema čijim je rečima plastenička proizvodnja cveća zaživela i u selima u kojima to nije bio slučaj.

Da od cvećarskog biznisa itekako ima hasne, svedoči i Igor Jakšić, predstavnik porodične „Fabrike cveća Jakšić“ iz Temerina, najvećeg proizvođača svih vrsta cveća u Vojvodini. Svaki od festivalskih dana iz njihovih plastenika je pristizao pun veliki kamion cveća i opet su im somborski izlagački rafovi u poslepodnevnim satima bili „desetkovani“ od zadovoljnih kupaca.

"Puno se radi, pa može i da se zaradi", skromno će Igor koji sa kompletnom porodicom i često čak dvadesetak radnika danonoćno posluje u plastenicima porodične firme. On kaže da su na ovom festivalu od njegovog osnivanja i zaista vole da dođu u Sombor, jer je i mentalitet ovdašnjih ljudi takav da obožavaju sve što ima veze sa cvećem, zelenilom, pa onda ne samo da ne žale novac za njegovu kupovinu, već su i pravi znalci ove vrste botanike, kojima ne treba objašnjavati postupak rasađivanja, održavanja, prihrane...

Tako hvali svoje domaćine mladi Jakšić, sa čijom se ocenom stepena zaljubljenosti Somboraca u floru uopšte slaže i Erika Toldi, koja se sa suprugom Ištvanom u rodnoj, obližnjoj Kupusini pored višedecenijske proizvodnje „klasičnog“ cveća, poslednjih dvanaest godina posvećuje i rasadničkoj proizvodnji začinskog i lekovitog bilja.

"U početku je to sporo išlo, uostalom ni mi nismo imali neko iskustvo sa ovom vrstom biljaka, ali zahvaljujući sve brojnijim prelepim televizijskim emisijama posvećenim kulinarstvu, veće je i interesovanje za ovakve biljke", smeje se Erika, sve u zvezde kujući Džejmija Olivera. Ona kaže da se ljudi interesuju i za začinsko i lekovito bilje, ne samo s razloga popularnosti upotrebe svežih začina u gastronomiji, već su i sve svesniji toga da je ovo apoteka u saksiji.

"Evo, danas je zastao pored nas jedan somborski lekar i, oduševljen izborom, čestitao nam na trudu da i ovako poboljšavamo zdravlje našeg naroda", stidljivo se crveneći zbog samog spominjanja stručne „preporuke“, svedoči Erika i o našim novim navikama.

Milić Miljenović