Mesto gde nastaje moćna reka Dunav
Planina Švarcvald, jedna od najposećenijih oblasti u Nemačkoj, jer je godišnje obiđe devet miliona turista iz celog sveta, koji ostvare oko 30 miliona noćenja. Uskršnji praznici bili su prilika da otkrijemo zbog čega Švarcvald predstavlja jedan od najznačajnijih geografskih lokaliteta u Evropi. Kao i za sve koji ovde dolaze, neizostavna je poseta mestu gde nastaje moćna reka Dunav.
Dunav nastaje u Donauešingenu, varoši u brdovitom i šumovitom Švarcvaldu, koji nudi raznovrsne mogućnost za turistička putovanja i zadovoljstva. Za objedinjavanje turističke ponude Švarcvalda, destinacijski menayment i turistički marketing regije koja obuhvata 321 grad i opštinu, 12 regionalna i četiri gradska okruga brine firma „Švarcvald Turizmus“ sa sedištem u Frajburgu. Ali, može se zbog užitka doći i u sopstvenoj režiji, tamo gde Dunav počinje da prede vodenu nit dugu 2.850 kilometara, koja spaja deset evropskih zemalja, pri čemu je žila kucavica u četiri prestonice - Bratislavi, Beču, Budimpešti i Beogradu - valjajući se potom sve do Crnog mora.
Stigavši u brdoviti Donauešingen, lako smo se orijentisali, s obzirom na to da se glavna atrakcija – simbolično mesto izvora reke Dunav, vrelo Donaubah – nalazi u samom centru rustične varoši na obodu kompleksa dvorca “Donauešingen” i prelepo uređenog parka koji ga okružuje. Dvorac koji je generacijama u vlasništvu plemićke porodice Firstenberg, izgrađen je 1723. godine u francuskom stilu i predstavlja impresivno zdanje otvoreno samo u određenim vremenskim periodima i za najavljene turističke posete.
Samo vrelo Donaubah, kakvog ga sada vidimo, uređeno je još 1875. godine kao bazen kružnog oblika u dva nivoa, dok su okolne statue dodate dve decenije kasnije i predstavljaju oblast Bar, majku koja svom detetu reci Dunav pokazuje put. Vrelo je jedini deo kompleksa „Donauešingen“ koji je uvek otvoren za posetioce.
Gradić Donauešingen sa oko 22.000 stanovnika prijatan je za šetnju i snalaženje. Opremljen je brojnim putokazima i mapama koji posetioce upućuju na lokalitete vredne posete: pivaru i kolekciju „Firstenberg“, Muzej umetnosti, Crkvu svetog Jovana…
Prepoznatljiva je i unikatna plava zgradu stare Opštine sa muzičkom fontanom, gde se zaista mogu doživeti prijatni trenuci. Mnogobrojni kafići i poslastičarnice nude osveženje uz najpoznatiji lokalni specijalitet “Švarcvald tortu” sa višnjama.
Posle šetnje u samom centru grada posetili smo mesto spajanja rečica Breg i Brigah koje uz vrelo Donaubah odatle formiraju reku Dunav. U početnoj fazi nastanka Dunav ni izbliza ne odaje utisak onako impresivne i moćne reku kakvu je poznajemo u njegovom ravničarenju u Vojvodini. Ovde u Donauešingenu, gde nastaje rečica Breg i Brigah, u poređenju sa vodom koju valja kraj Fruške gore i između Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave, čini se kao “mačiji kašalj”. Da ga je drugačije priroda u prošlosti skrojila, ko zna da li bi u njegovo vrelo Donaubah, već pomenuti pet forinti ubacivali?
Pomalo razočarani što smo prelepi dvorac i prostrani park bili u prilici da vidimo samo kroz kitnjaste rešetke kovane gvozdene ograde, vrelu Donaubah žrtvovali smo simboličnih pet forinti kako bi nam sa dna izvora reke Dunav donosio sreću u budućnosti. Sudeći po mađarskom i srpskom, koji se najčešće mogao čuti oko nas među posetiocima, u simboličnom izvoru Dunava forintama i dinarima i drugi prizivaju sreću.
Posle Donaušingena put nas je odveo u obližnji Nojštat, malu vazdušnu banju i zimski turistički centar na jezeru Titize. Osnovala ga je plemićka porodica Firstenberg 1250. godine. Kao banjsko mesto posebno je poznato po primeni posebne hidroterapijske metode „Knajp“, a blizina najvišeg vrha na Švarcvaldu, Feldberga koji se uzdiže do 1.493 metra i čini ga veoma atraktivnim za ljubitelje skijanja.
Posebno nas je obradovala dostupnost različitih sadržaja i usluga koje mogu sebi da priušte posetioci raznih platežnih moći. Čuveni švarcvaldski satovi sa kukavicom, suveniri su koji se sreću na svakom koraku, a za prezalogajiti u ponudi je ukusna riba, šunke i kobaje posle kojih vino samo klizi niz grlo, dok ih ugostitelji najčešće služe u narodnoj nošnji.
Izlet vožnje brodićem sa šetališta Zeštrase do hotela na suprotnoj strani jezera sa uključenom kafe pauzom i kolačima staje oko 13 evra, dok za isti izlet zajedno sa ručkom putnici treba da izdvoje oko 20 evra. Hotelska ponuda je takođe raznovrsna jer noćenje u obližnjim pansionima za dve osobe iznosi 70 evra, dok za smeštaj u luksuznijim hotelima na samom šetalištu staje oko 190 evra.
Nataša Harnovski
Foto: Bojan Harnovski
