Pazite kako koristite kartice: Nema minusa bez dodatnog troška
Uskršnji praznici tek što su prošli, a prvomajski samo što nisu došli. Dva praznika u tako kratkom roku prilično su opterećenje za kućni budžet pa se, osim onoga što se ima, troši i ono što se nema.
Praznovanje se dopunjava kupovinom na odloženo, platnim karticama, čekovima, a stigne se i do dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu. Kada je minus u pitanju, građani dobro znaju da je to skupa pozajmica, ali se nadaju da će plata ili penzija brzo da legnu na račun pa da će, samim tim, i kamatni trošak biti manji. Međutim, kamata nije jedini namet koji se kod korišćenja minusa plaća. Novi trošak je provizija, koju banke naplaćuju jednokratno, kod odobravanja minusa, odnosno prilikom obnavljanja te usluge.
Poslovne banke u tom pogledu vode različitu politiku, ali je kod većine provizija za odobravanje minusa jedan odsto od sume koja se klijentu stvalja na raspolaganje. Ukoliko neko ima platu od 40.000 dinara, banci za odobravanje minusa plaća 400 dinara. Za većinu banaka to je pravilo, ali postoji izuzetak kod malih suma minusa, poput 10.000 ili 20.000 dinara, kada pojedine banke ne uzimaju svoj procenat. Tada se minus odobrava uz jednokratni trošak koji je, od banke do banke, od 150 do 300 dinara, ali ako neko želi da ima minus, mora da se pomiri s tim da će platiti proviziju.
U Sosijete ženeral banci, AIK banci i Adiko banci odobrenje minusa naplaćuje se jedan odsto vrednosti pozajmice, ili najmanje 300 dinara, a isti je trošak i za obnavljanje minusa. U Vojvođanskoj banci provizija je jedan odsto jednokratno. Isti procenat ima i Eurobanka, s tim što je minimum 150 dinara. Halkbnaka tu uslugu naplaćuje dva odsto jednokratno. U Sberbanci je naknada procenat od sume prekoračenja koja se klijentu dozvoljava, a ne može biti manja od 200 dinara, ali ni više od 1.000.
Proviziju na odobravanje prekoračenja po tekućem računu mogao bi ukinuti samo zakon, odnosno ukoliko bi se Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga promenilo i decidirano navelo da banke ne smeju da naplaćuju taj trošak. Međutim, izvesno je da bi banke u tom slučaju mogle te troškove da prekomponuju, odnosno da ih klijentu obračunaju kroz kamatu ili drugu proviziju.
Od jednokratne provizije klijente mnogo više bole kamate, koje se kod nas kreću od 20 do 30 odsto godišnje. Kada biraju banku kod koje će otvoriti račun, građani bi trebalo dobro da obrate pažnju na proviziju, ali i kamatu koja se obračunava na minus. Ipak, pri izboru treba dati prednost manjoj kamati jer je provizija jednokratni trošak, a kamata se obračunava na mesečnom nivou.
Po podacima Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije, kod nas je krajem marta u bankama bilo otvoreno 7.275.503 računa, a koristilo ih je 4.895.295 klijenata. Banke su im dozvolile prekoračenje u iznosu od 44,14 milijarde dinara, što je 0,2 odsto manje nego koncem prošle godine.
Kad jednom nepromišljeno uđu u minus, građani se baš muče da ga vrate. Tako je docnja kod te pozajmice prošlog meseca bila 13,1 odsto i pola procenta je veća nego krajem 2016. godine. Kredite redovnije vraćamo jer je tu kašnjenje 6,6 procenata i smanjilo se 0,2 odsto u odnosu na isti period.
D. Vujošević