Promene samo ako su žene na položajima na kojima se odlučuje
BEOGRAD: Ako se žele istinske promene, žene moraju biti na položajima na kojima se donose odluke, ocenjeno je u Beogradu na konferenciji „Liderke u borbi protiv diskriminacije“.
Na skupu u organizaciji „Akademije ženskog liderstva“, dvogodišnjeg projekta koji sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da je diskriminacija prisutna u svakom kutku zemljine kugle pa tako i kod nas.
Diskriminacija, kako je istakla, ne poznaje ni granice, vere, običaje, rasu ili bio koju drugu odrednicu, već istrajava kroz vreme i vekove, nalazeći najbolje kanale da podre, urušava ili usporava razvoj društva.
Poverenica je navela da je važno da se ne zatvaraju oči i ne ćuti o diskriminaciji, već govori o problemu, jer samo tako postoje dobre šanse da jednog dana bude bolje, drugačije društvo. Prema njenim rečima, opšta procena je da se na procentu žena koje učestvuju u političkom životu može proceniti napredak jedne države. Jankovićeva je ukazala da se situacija na globalnom novou popravlja i da je u protekle dve decenije broj žena u nacionalnim parlamentima udvostručen, ali da je na samo 23 procenata, što ne odražava pravu sliku uloge žena u društvu.
Navela je da se samo 10 žena u čitavom svetu nalazi na čelu države, devet žena je na čelu vlade jedne države, a slično je sa ministarskim funkcijama, gde je manje od 20 procenata žena i često su zadužene za tradicionalne oblasti vezane za žene. Izrazila je zadovoljstvo što kod nas imamo žene koje su zadužene u vladi za važne oblasti poput infrastrukture, građevinarstva, saobraćaja, lokalne samouprave i pravde.
Srbija je, kako je navela poverenica, prva zemlja u regionu koja učestvuje u Indeksu rodne ravnopravnosti gde je zauzela 22 mesto od 29 zemalja, ali je po zastupljenosti žena u politici među 10 najboljih, a da je tome doprinelo uvođenje kvota.
Branka Drašković iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost istakla je da se svaka ozbiljna država koja ima za cilj prosperitet zalaže za osnaživanje žena. Navela je i brojke vezane za Srbiju ukazujući da u ukupnom broju preduzetnika žene čine svega jednu trećinu, a među zaposlenima udeo je manji za 13 odsto nego muškaraca, iako u stanovništvu čine 51,6 odsto. Drašković je istakla da je udeo žena na visokim funkcijama u privredi manji, ali i da, iako više žena zavšava visoke škole i fakultete udeo žena u SANU predstavlja svega 9 odsto.
Laura Palmer-Pavlović direktorka kancelarije za demokatski i ekonomski razvoj USAID rekla je da kada žene učestvuju u politici i civilnom sektoru vlade bivaju otvorenije i demokratskije prema građanima.
Potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić ukazala je da se Srbija nalazi na izlasku iz faze negiranja diskriminacije, i da žene služe da menjaju agendu društva.
Marija Lugarić iz Socijaldemokratske partije Hrvatske rekla je da je demokatija ispravna samo ako udovoljava dva uslova - da je reprezentativna i participativna, a to ima veze sa učešćem žena. Ukazala je da je u hrvatskom Saboru nikada gora zastupljenost žena, koja iznosi sada svega 18 odsto i pored kvote koja postoji.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da ne postoji nijedo društvo u kojem nema diskriminacije prema određenim grupama i da, iako se čini utopijskim, treba da se borimo da budemo društvo bez ikakvih diskriminacija.
Prema njenim rečima, bez žena politika bi bila siromašnija i manje uticajnija.