Svečulni tragovi svetlosti

Pod okriljem Novosadskih muzičkih svečanosti premijerno će 21. aprila u Srpskom narodnom pozorištu od 22 sata biti izveden njegov multimedijalni performans „Svečulni tragovi svetlosti”, u čijim je temeljima tzv. ars-integralna improvizovana muzika, koja nastaje kroz sintezu Labatovih fantastičnih akustičnih skulptura, njihovog potpuno autentičnog zvuka, te novog načina alikvotnog sviranja i pevanja...

„ Poslednjih 40 godina ovu vrstu muzike, u malo boljem ili lošijem izdanju, izvodili smo i u tunelima Petrovaradinske tvrđave, na padinama Fruške gore, u Rakovačkom kamenolomu, „kod konja“ u centru Beograda... i već sam navikao na to da me najrazličitiji prostori ne ometaju ili da mi ne dodaju nešto što je nerealno. Na primer, svirati na nekom sakralnom mestu nije isto kao svirati na nekom drugom, jer se tamo moždani talasi čoveka sami po sebi spuštaju, doživljava se neka duhovna ekstaza, koje nema kada si, recimo, na Dunavu. Ili u Srpskom narodnom pozorištu, koje je sagrađeno na najgoroj mogućoj lokaciji u Novom Sadu. Ali suština je upravo u tome da se pobedi prostor koji nas okružuje, da nas ne odvuče ni na pozitivnu ni na negativnu stranu, i da onda skulpture bez ometanja sviraju kroz nas. Tada zvučna celina, koju tvore instrumenti i izvođači, suštinski transformiše i sve ono što je negativno i dovodi svekoliko okruženje u harmoniju. U tom trenutku dati prostor postaje druga dimenzija svetlosti i zvuka, a publika, ma koliko bila heterogena, ulazi u neku vrstu izmenjenog stanja svesti, htela to ili ne“, kaže Labat.

Prve „Akustične Skulpture Labat” nastale su pre ravno 40 godina. Sa njihovim nastankom krenulo je, kako navodi Labat, i kreativno duhovno-eksperimentalno muziciranje na njima, nazvano

Svaromfal (svetlost središta). Muziciranjem, kao i kreiranjem novih ASL skulptura, vremenom su se stvorile muzičko improvizovane vokalno instrumentalne celine, pri čemu je sam način kreativnog stvaranja/muziciranja zapravo zaokružena celina - autentični oblik multimedijalnog performansa...

„Tokom protekle četiri decenije, slušalo nas je dosta muzičkih stručnjaka, muzikologa, i listom nisu mogli da veruju da to što mi sviramo nije napisano, da nije do u detalja uvežbano, već da je reč o spontanom muziciranju gde nije bitno da li nas na sceni ima pet ili šest, da li nas sluša pet ili hiljadu ljudi, već je najvažnije da na kreativno-muzički način profunkcionišemo kao celina i da počnemo da vladamo sobom i prostorom. Koncert u Srpskom narodnom pozorištu biće još jedan iskorak u tom pravcu, premijera novog oblika muziciranja. Nije mi pri tome bila ideja da iz inostranstva dovedem muzičke babaroge, vrhunske bubnjare, basiste, gudače... okupim ih kod mene na Popovici i za dva dana izađemo na scenu sa ars-integralnom improvizacijom kod koje jednostavno nema promašaja, jer sam već imao iskustva u saradnji s takvim umetnicima. Ne, hteo sam da ovdašnje mlade momke, koji nisu bili ni rođeni kada je ovaj projekat nastao, a danas su vrhunski muzičari, suprotstavim mojim instrumentima i njihovom zvuku, koji ih tera da se snalaze u svakoj sekundi. Lako je kada poznaješ kompoziciju, pa u okviru zadate teme malo improvizuješ. Ali to nije kreativnost već dobar muzički zanat. A kada si naspram ASL skulptura, u svakom momentu može da se desi nešto nepredviđeno, i upravo je to izazov, jer i takav „ispad” moraš u trenutku da na smislen način uključiš u kreiranje muzičke fuzije. Moje muzičke skulpture su ogromne igračke koje podižu kreativnost. Moraš s njima da budeš u sadejstvu i samo onda one sviraju“, kaže Labat.

Posle 40 godina od nastanka prvih ASL skulptura, Svaromfal se, navodi Labat, razvio i evoluirao. Međutim, ističe umetnik, i dalje je od presudne važnosti na koji se način i kako pristupa stvaranju ars-integralne improvizovane muzike. Upravo stoga je projekat Svetlost središta još uvek jedinstven, autentičan i inspirativan po svom multimedijalnom sadržaju, kao i duhovno-materijalnom dejstvu na čoveka i okruženje...

"Mora postojati vizija, ono što nas objedinjuje. Tako je u temeljima ideje za ovaj koncert u Srpskom narodnom pozorištu svojevrsno pokajanje. Pokajanje zbog svih onih koji su iskopani, preorani, zatrpani na jednom mestu koje se danas zove SNP. I na svim drugim mestima u gradu koja su slično prošla. Jer, ceo Novi Sad je izgrađen na grobljima, našim ili tuđim, na porušenim crkvama, svetinjama... Asocijacije na zvona, molitve, stare pesme... podsećaju nas na to da bi trebalo da razmišljamo o tome gde smo, šta smo, i da se poklonimo senima prošlost. Svi narodi koji drže do sebe na prošlost gledaju kao na veoma jak fundament na kojem grade sadašnjost i budućnost. E sad, da li će to neko u našoj muzici prepoznati, nije bitno. Važno je da to mi znamo, da se tom idejom vodimo kroz ukupnu sliku, zvuk, sadržaj, harmoniju kreativnog naboja... Takođe, sama struktura multimedijalnog performansa zahteva da i deo ekipe zadužen za ton, svetlo, kameru... bude sastavni deo naše ars-integralne improvizacije. Krajnji rezultat je jedna vrsta skulpture, odnosno skulpturalne strukture koja jedan prostor najpre vizuelno obogaćuje, onda zvukovno, a nadgradnja je duhovna dimenzija."

Stvaranje ars-integralne improvizovane muzike je duhovno kreativan čin, otkriva dalje Labat. U pitanju je, zapravo novi oblik shvatanja muzike, koji se zasniva na duhovnoj fuziji zvučnog, infrazvučnog i alikvotnog muzičkog sadržaja. Takvi nesvakidašnji muzički sadržaji aktiviraju, pojašnjava, delove ličnosti koje savremeni oblik „oktavnog“ muziciranja ne registruje i ne prepoznaje. Tako pojam duhovne muzike dobija potpuno novu dimenziju...

"Počeo sam pre četiri decenije sa ekologijom prostora, a danas mi je u fokusu ekologija svesti, način kako da se očistimo od svih gluposti koje su nas snašle. Pri tome pokušavam da muzikom objasnim ono što mislim. Do sad sam pričao, pričao, pričao... kroz razna moja predavanja prošlo je više od 130.000 ljudi. Ipak, sve više dolazim u sukob s onima koji ne znaju koliko ne znaju. I zato sam procenio da je bolje da se vratim umetnosti, da sviram, da pevam, da pravim skulpture, da uživam u tome... I da ljudi ne moraju ni da znaju šta radim, ali kad neko dođe na moj koncert, na postavku mojih radova, postaje svestan da ovako nešto ne može ni da zamisli, a kamoli napravi. Tada nema ni upoređivanja. Može samo da se dopadne ili ne, ali teško je ostati ravnodušan. A jako je bitno da nakon izložbe ili performansa, posetilac bude ili besan, pa kaže „ma da se nosite...” ili da bude oduševljen. Jer ako je već sutra zaboravio gde je bio, onda je to promašaj autora. I priznajem da sam presretan što se to meni nikada nije desilo. Što se o nekim mojim koncertima i izložbama priča i godinama. To su neke stvari koje mi daju „kreativni benzin” da nastavim dalje...", kaže Labat.

Razgovor smo završili pričom o samim ASL skulpturama, o tome kako nastaje ta neobična fuzija oblika i zvuka, sa velikim spektrom najrazličitijih nijansi i boja, tonaliteta... Tačnije, interesovalo me je da li Vladimir Labat Rovnjev u svojoj ultrakreativnoj radionici, u kojoj sintetizuje brojne zanate, stvaralačke ideje i poznavanje materijala, prvo zamisli neki autentičan zvuk, koji onda opredmeti kroz akustičnu skulpturu, ili ipak prvo nastaju oblici, umetnička dela, kroz čije se kovane reljefe, cevi, limove, žice, onda probijaju zvučne celine...

" I prvo beše reč!, tvrde tumači Biblije. Neka mi oproste, ali uveren sam u to da prvo behu svetlost i zvuk. E sad, da li u slučaju akustičnih skulptura zvuk prethodi i obliku ili je obrnuto, priznajem da je to kod mene uvek na neki način bilo spojeno. Dešava se, naime, da se probudim sa određenim oblikom, ali ođednom, kada shvatim šta sam sanjao, čujem i zvuk koji će stvarati taj oblik. Ili, kada sam u radionici, čujem zvuk i kroz taj zvuk vidim oblik. Vidim ritam žice, vibraciju lima koji daje neke alikvotne tonove, metalne ploče, poda, cevi koja zvoni 80 sati... Poznavanje prostora oko sebe, podizanje duha na viši nivo i osećaj svetlosti u zvuku i zvuka u svetlost, daje mogućnost istovremenog rađanja odgovarajućeg oblika. Pri tome sasvim svesno nijedna od mojih skulptura nema neko naročito ime. Obično su to „stvar 1”, „stvar 2”... zavisno od toga kako i gde stoji, koju ulogu ima, koja je koncepcija ars-improvizacije. Ali svi ti zvukovi su isključivo sazvučje svake posebne skulpture i strukture svetlosti – i oni joj večno pripadaju", zaključuje Vladimir Labat. 

Miroslav Stajić